Dobrodošli

Cranium

04.06.2016 u 22:20

Ime: Cassius Marcellus Clay, Jr. (1964 menja ime u Muhammad Ali)

Rodjen: 17. Januar 1942.

Umro: 3. Jun 2016

Sport: Boks

Aktivan: 1960 - 1981

Titule: 1964 (odbranjena 9 puta) , 1974 (odbranjena 6 puta) i 1978 (nebranjena, nakon osvojene treće titule se penzionisao)

Skor: 61 meč (56 pobeda, 5 poraza)


Muhammad Ali je bio Američki bokser, verovatno najveći bokser teške kategorije koji će ikada boksovati. To ne duguje svom talentu i titulama (a okitio se pojasevima celih 16 puta) već svojim nastupom i filozofiji boksa. U isto vreme i obožavan i pljuvan od strane planete. Karakterističan stil boksovanja i dug jezik mu je doneo slavu, ali i probleme. O tome kasnije. Bio je poznat po krilatici: FLOAT LIKE A BUTTERFLY, STING LIKE A BEE. I stvarno, njegov stil nije bio gard. Ruke su mu bile spuštene i udarce je izbegavao na eskivažu i brzinu. Bukvalno je obletao protivnike i ubadao ih kad se najmanje nadaju. Ali je zbog takvog stila i završio sa Parkinsonovom bolesti. Jer se naprimao udaraca kao nijedan današnji bokser. Boks je mnogo izgubio na atraktivnosti otkad su Kličkovi preuzeli. Sada ako bude 20 čistih udaraca po meču, to se već smatra aktraktivnom borbom. Zato i ima sve manje nokauta. Niste svesni koja makljaža je ranije bila. Tyson je bio poslednja legenda sporta. Udaljavam se od teme, tako da se vratim. Muhammad Ali je po mišljenju mnogih najveći bokser koji je ikada hodao. A sada malo o tome.

Cranium

04.06.2016 u 22:49

Počeo da boksuje sa 12 godina, odmah se videlo da je ekstra talentovan. Naosvajao se nekih juniorskih titula, a profi debi je imao 1960. godine. Naravno, pobedio je. Iste godine, kao 18. godišnji klinac osvaja zlatnu medalju na olimpijskim igrama za SAD u poluteškoj kategoriji. Tada se već znalo da je Kasijus buduća zvezda boksa. Nastavlja da niže pobede i sa 22 godine postaje svetski šampion u teškoj kategoriji i to protiv Sonny Liston-a. Verzija Tyson-a iz šezdesetih. Tako da...Ali je malo nabacio mase da bi uspeo sa pariranjem. Imao je 95 kilograma inače. Do tada je imao skor 19 pobeda, bez poraza. Sa pobedom i prvom titulom popeo se na 20 pobeda, bez poraza. Sama borba je bila brutalna, kao i svaka njegova. Pre borbe je davao tipične "dirty talk" izjave protiv Sonny-ja iako je bio samo 22-ogodišnji klinac. Niko mu nije davao šansu. Čak su mediji bili na strani matorog Sonny-ja koji se posle izvlačio kako je imao povredu ramena mesecima pre meča itd itd. Uglavnom, šest rundi su se makljali kao ludi. Ali je bio blizu da odustane jer bukvalno nije video ništa od nekog sranja koje mu je upalo u oko. Sa druge strane, Liston bukvalno nije mogao da pomeri jednu ruku zbog ramena koje je bolelo. Na početku sedme runde, začulo se zvono. Ali prilazi sredini ringa, ali Liston ne ustaje iz ugla. Odustaje od dalje borbe i Ali postaje svetski šampion sa 22. Tada kreću Alijeve salve uvreda na račun medija i svih koji su sumnjali u njega. Već tada se videlo da je mali Ali poprilično narcisoidan. To je bilo 1964. godine. Što znači da je za 4 godine odboksovao 20 mečeva i postao svetski šampion. Za početak, impresivno.

Cranium

04.06.2016 u 23:26

Ubrzo nakon prve titule, Cassius Clay postaje musliman i menja ime u Muhammad Ali. Naravno da sam u gornjim postovima pisao više puta Ali umesto Clay, ali jbg. Mrzi me da ispravljam. Uglavnom, prešao je u muslimane nakon kontakta sa organizacijom "Nation of Islam" koja u Americi ima preko 30 hiljada članova. Uglavnom Afroamerikanaca. Šta ga je na to navelo? Sve pomalo. Rasizam najviše. I to mu je na ionako problematičnu reputaciju donelo još nevolja. Nastavljao je da boksuje i brani titulu koju je osvojio 1964. godine sve do 22. Marta 1967. kada mu se oduzima titula zbog ranijeg odbijanja da se priključi Američkoj vojsi u Vijetnamskom ratu. Osudjen je na 5 godina zatvora, medjutim platio je neke silne pare i ostao je slobodan. A zašto mu se ovo desilo? Jer nije hteo da vodi tudje ratove. U medjuvremenu mu je za kaznu oduzeta i licenca pa nije mogao ni da boksuje. Javno mnjenje ga je mrzelo više nego ikada. A šta je on izjavio povodom toga? Savest mi dozvoljava da pucam na brata, ili bilo kog crnca, ili bilo kog jadnog i gladnog čoveka. Zbog čega da ih ubijam? Oni me nikada nisu nazvali crnčugom, nikad me nisu napali, pustili pse na mene, silovali mi ili ubili majku,sestru. Kako da pucam na siromašne i gladne? Ma samo me vodite u zatvor.

Vremenom, kako je Američka avantura u Vijetnamu dobijala otpor u samoj Americi, i kako je sve više Amerikanaca izražavalo nezadovoljstvo zbog toga, Ali je polako počeo da bude simpatičan i prihvaćen. Medjutim, bez licence nije boksovao duuugo dugo. 3 godine. Prvu borbu nakon suspenzije je imao oktobra 1970. godine. I naravno, pobedio. Opet je morao od nule. Tjst, skoro od nule. Boksovao je još jednu nakon te povratničke pobede i dobio je šansu za titulu protiv sada legendarnog Joe Frazier-a a tada odličnog boksera koji je iskoristio Alijevo odsustvo. Primetilo se da je Ali malo popustio sa formom za ove 3 godine i Frazier ga je par puta tako dobro poklopio, da se činilo da će nokaut brzo. Medjutim, ali je izdržao do kraja. Ali je izgubio na poene i Frazier je odbranio titulu. Ovo je bio početak najvećeg rivalstva u svetu boksa (po meni). O tome kasnije. Ali je propustio šansu da brzo povrati titulu, a upisao je i jedan poraz tako da mu je skor nakon tog poraza bio 31 pobeda i samo 1 poraz. Nastavljam u sledećem postu. Šansa za titulu se još malo mora čekati.

Cranium

05.06.2016 u 00:10

U rasponu od 1971 do 1974 Ali dobija 10 mečeva zaredom, osvaja titulu šampiona teške kategorije za severnu Ameriku (brani je 6 puta) zatim je gubi porazom od Ken Nortona 1973. godine pri čemu mu je slomljena vilica. To mu je bio drugi poraz u karijeri. Isto je na poene izgubio meč. 41 pobedu i 2 poraza je imao do 1973. godine. Ali odmah nakon toga (u boksu je "pravilo" da se nakon borbe za titulu organizuje revanš istih boksera). Ali uspeva da odvali Nortona i povrati titulu šampiona severne Amerike. Mada mu je to bila usputna titula, dok ne povrati onu svetsku.

Šta se u medjuvremenu dešava? Joe Frazier koji je nakon pobede nad Alijem zadržao titulu i odbranio je još dva puta nakon toga gubi meč protiv nepobedivog klinca George Forman-a. (37-0) , samim tim gubi i titulu. Namešteno je da Joe Frazier napadne titulu koja mu je ostala kada je izgubio svetsku, a to je ona koju je Ali imao. (Šampion teške kategorije za Severnu Ameriku) I tako je zakazan drugi okršaj dva ljuta rivala. Borba je bila brutalna kao i prethodna. Ali koji leti po ringu, skakuć sa noge na nogu, Fraizer koji ga juri i obojica koji udaraju jedan drugog kao da im je poslednja borba. Na kraju pobedjuje Ali, na poene i izjednačuje skor na 1:1 izmedju njih dvojice. Ali je odbranio titulu, Frazier ostao bez ičega (od titula) i tako se sam po sebi konačno zakazao meč za titulu svetskog šampiona koju Ali juri otkad se vratio profi boksu.

Meč se odigrao u Kinšasi (tadašnji Zair a današnji Kongo) , pred 60 hiljada ljudi.

Da ne pričam puno o samoj euforiji pred borbe. Ali je bio majstor za "dirty talk" , unakazio bi protivnika pre samog zvona. Tako je bilo i ovog puta. Ali je omalovažavao Foreman-a i tako je i krenula borba. Pre same borbe nije se znalo ko će pobediti jer su bili tako različiti. 25. godina star Foreman je imao udarce kao betonskom kuglom da te opalio neko, dok je Ali bio majstor za eskivažu i precizne brze udarce. Tako je i bilo. Foreman je lupao kao maljem dok se Ali bazirao na brze kontranapade. Činilo se kao da bi ga Ali svaki put kad bi krenuo rukom pogodio. Uništio ga je ljudi. U osmoj rundi pada nokaut i Ali vraća titulu nakon 7 godina od one nepravde. Ponovo postaje svetski šampion.

Cranium

05.06.2016 u 00:38

Nakon tog čuvenog meča, Ali još 3 puta brani titulu, da bi se 1. Oktobra 1975. Godine desio po meni najveći meč u istoriji boksa. (Bar po meni, ja bolji nisam gledao)

Održao se na Filipinima, u Manili.

Ostali su neki nerazčišćeni računi iz predhodna 2 duela i bilo je izjednačeno. Ovaj dogadjaj je odlučivao o tituli ali i o mnogo većoj stvari. Ko je bolji? Naravno, Ali je krenuo sa taktikom ponižavanja protivnika u medijima, da bi ga psihički dotukao. Krenuo je da se sprda i da rimuje sa bazom reči Manila, pa je usput uporedio Fraizer-a sa Gorilom. Kao ovako nešto:

"It will be a killa and a thrilla and a chilla when I get the Gorilla in Manila,"

Naravno da je Frazier naseo i žestoko se razočarao i zamrzeo Alija koji je bukvalno radio rutinsko zaj**avanje protivnika. Došlo je do tačke usijanja sve.

A onda je došla borba. Izabrali su različite taktike i jedan drugom uništili život na duže staze. Frazier je odlučio da gadja Alija u telo. Da mu sj**e unutrašnje organe. Ako stane telo, staje i glava. A Ali je odlučio da gadja direrktno u glavu i da izbegava koliko god može. Krenuli su da se makljaju kao ludi, ljudi to je nešto najbrutalnije i najbolje što sam ikada gledao od boksa. Pred 14. rundu je Frazier bio poluslep od zatvorenog oka, a Ali je bio polumrtav u ringu. Jedva hoda ali i dalje udara bez milosti kad god može. Završila se 14. runda i Frazier-ov tim odlučuje da odustane od 15. runde. Ali nije mogao ni da se obraduje pobedi. Mislim da je digao ruke, zagledao malo i pao na pod da odmori. I tako je Ali zadržao titulu i poveo 2:1 u skoru sa Frazier-om.

Cranium

05.06.2016 u 01:02

Nakon toga još šest mečeva dobija, i zatim gubi titulu protiv nepoznatog Leon Spinks-a , ali je odmah u revanšu vraća. To je bila 1978 godina. I rešava da se penzioniše kao šampion sveta. Tada počinju da mu se tresu ruke (Parkinsonova bolest) i da se lagano usporava. Ali i dalje je bio atleta ipo. U penziji mu nije bilo lepo, pa rešava da se vrati i pokuša četvrti put sa titulom svetskog šampiona. Mada neki kažu da je bio motivisan novcem. Moje mišljenje je da mu taj povratak nije trebao. U borbi za titulu sa Larry Holms-om je doživeo poraz, Holms je tukao Alija kako je stigao dok se ovaj borio sa sobom i Parkinsonom, kao i sa Holms-om. Neka medicinska ustanova je dala Aliju dozvolu za meč, sa konstatacijom da je potpuno zdrav. Ali šta je mogao 37-ogodišnji Ali sa Parkinsonom protiv mladjeg šampiona sveta? Realno ništa, ma kolika legenda bio. Nakon toga je boksovao još jedan meč i opet izgubio, ovog puta na sudijsku odluku. Tako da je pred kraj karijere vezao 2 poraza i završio sa skorom 56-5. Tek 1984. Godine, 3 godine nakon što je zvanično završio sa boksom, priznaje da boluje od Parkinsonove bolesti. Motorni poremećaj koji se manifestuje podrhtavanjem tela i postepenim slabljenjem mišića. Sa tim je živeo 30 i kusur godina.

Napisao biografiju, zapalio olimpijsku baklju 2 puta, putovao po svetu kao ambasador UNHCR, radio sve i svašta kao humanitarac. Ali bolest ga je sve više stezala. Godinama je sve više bio slabiji i sporiji. Sve je više podrhtavao. Platio je cenu svog uspeha. Ima devetoro dece, ćerka mu je takodje bokserka.