Dobrodošli

Zvezdas

19.11.2012 u 11:45

ja nisam huligan i nikad nista nisam razbijo...ali kad je neki miting koji organizuju SRS tu sam 1. Recimo kad je uhapsen ratko mladic ja se pridruzijo ovima iz pokreta OBRAZ i za malo da dobijem batine.

KinG	19.11.2012 u 17:58

ja to kao ko klinac 13 do 17 godina malo pravio sranja ali nikad ni jednu kaznu nisam dobio za to. secam se jednom sa 17 godina da sam napravio malo vece sranje... za malo da me izbace iz skole... imo ja neku ribu.. bila fina sve to...bili mi zajedno oko 6 meseci ...i ... posle sam je video sa jednim iz cetvrte godine... ja sam bio treca... onda sam raskinuo sa njom dok je ona ostala sa njim.. par dana smo se ja i on popreko gledali.. pa on sakupio jos dvojicu i posle casova napravili sacekusu... krenuli da me biju ... sva sreca posle deeseta sekundi dosla mi tri ortaka... ja dovatio neku motku pa tog lika u glavu... isao je na usivanje... video sam ga posle sa 4 sava naglavi.. a ja ostao samo sa sljivom na oku.... i pr modrica ovako...

Edy	26.11.2012 u 12:10

eeh tako je to..

**N-e-k-s**

28.11.2012 u 21:03

haha....i ja ni jednu kaznu ma nista sve do jaja odradim da čak ni na swedocenje nisam isao nikad al ne volim sranja na derbijima to izbegawam sto da dobijem stanglu u glawu kad mogu posle negde da ga rukama dokrajcim do sad 10 puta sam se tukao u duzim razmakima par meseci haha al i batina dobijao al opet na kraju suparnik prodje tesko mucenje haha

Cranium

21.11.2013 u 02:55

Sta se hvalimo mi koji ku**c? Sve se prati.

Tommy

21.11.2013 u 05:18

šta bi na ovu temu rekli oni huligani koji su bili u ludoj kuči na happy tv-u.
youtube.com/watch?v ... 5y4iY

Cranium

21.11.2013 u 10:56

Tommy (21.11.2013/04:18)
šta bi na ovu temu rekli oni huligani koji su bili u ludoj kuči na happy tv-u.
youtube.com/watch?v ... 5y4iYAhahahahahahaha, ma to je sve namesteno. Nasli neke likove, i ajde kao dodjite u emisiju.

FoX	18.10.2014 u 15:37

Sjajan tekst

Autor teksta - D. Nikolić | 18. 10. 2014. - 10:05h | Izvor - blic.rs


U 19 časova ove subote na stadionu u Humskoj fudbaleri Partizana i Crvene zvezde će bogatoj istoriji svojih duela dodati 147. prvenstveni. Na programu je novo poglavlje "večitog derbija", i ovoga puta - u senci nefudbalskih tema.

Obično bi čitava nedelja koja prethodi susretu naših najpopularnijih klubova protekla u najavama, analizama, isticanjima zanimljivosti, a van klasičnog medijskog izveštavanja nekako je uvek bilo važnije ono "peckanje" između pristalica ova dva tabora. To je tako u obična vremena, ali ovo nisu takva.

Pročitajte još
Posle ružnih scena, neka bude praznik fudbala: Partizan - Zvezda, 147. put
Ova nedelja protekla je, skoro čitava, bar kada je o sportu u Srbiji reč - u priči o prekidu kvalifikacione utakmice za odlazak na Evropsko prvenstvo, a u kojoj su se sastali naša i albanska reprezentacija. Bespilotna letelica koja je u 41. minutu meča donela nad isti teren na kome će biti odigran derbi zastavu "Velike Albanije" bila je neposredni povod za incident: srpski defanzivac Stefan Mitrović je zastavu dohvatio i pošao da je iznese sa terena, njega su napali neki od albanskih reprezentativaca, dotrčali su potom i neki naši, ali i pojedini navijači koji su, preskočivši ogradu i umakavši obezbeđenju, nasrnuli na gostujuće fudbalere.

Kazne će biti određene sledeće nedelje, no spirala ponašanja koje ne može da služi na čast nama ovdašnjima već se pokrenula. Ne treba ni skrivati, njen deo se odvijao i pre nego što se mapa "Velike Albanije" zalepršala nad Humskom ulicom.

Navijači su i pre velikog incidenta o kome je svet brujao ove nedelje svojim ponašanjem skrenuli pažnju: naizgled mirni, bez problematičnog ponašanja u onom fizičkom smislu, delovali su kao klasična, toliko čekana podrška "orlovima". Osim u onom delu kada su tribine grmele "Ubij, ubij, ubij, Šiptara". Kada je incident uzeo maha, a čekala se konačna odluka sudije i delegata UEFA o tome hoće li nastavka same igre biti, zagrmelo je i nešto drugo. Isto ono što će ove subote, smatraju to mnogi, pevati zajedno i "grobari" i "delije":

"Ubij, zakolji, da Šiptar ne postoji!"

Nije prošlo dugo od kada su tribine te noći, u utorak, utihnule, a počele su da se lome radnje Albanaca po Srbiji. Naizgled "ne previše", ne masovno, ali i jedna je previše za narod koji sebe smatra najgostoljubivijim na planeti.

Takvo ponašanje nije novo. Uzroci obično i imaju posledice, no ovakve su viđene još 13. avgusta 1986, posle Kup utakmice između Zvezde i OFK Beograda, kada je grupa najratobornijih pristalica crveno-belih, u želji da dođe do železničke stanice i sačeka "grobare" koji su Partizan pratili u Kragujevcu, usput polupala nekoliko radnji čiji su vlasnici bili Albanci. Sedmorica navijača Zvezde ("delije" su tek četiri i po godine kasnije odabrale to ime) je uhapšeno i morali su da provedu šest meseci u zatvoru. Uzroci i posledice, ponovo.

No, punih 14 godina kasnije posle tih do tada nečuvenih incidenata po Beogradu, baš onog čuvenog 5. oktobra, jedan od tih starih Zvezdaša je piscu ovih redova, tamo negde pokraj zgrade RTS-a u Aberdarevoj, dok su tražili način da zaobiđu ispaljene patrone suzavca onih koji su sa prozora branili Javni servis od onih koji su bili u tašmajdanskom parku, iznenada rekao: "Svašta sam radio u životu. Samo dve stvari se kajem". Onu drugu nećemo spominjati, bila je privatna i čovek koji ju je odgovorio, "Komandant Zelja", kako ga Zvezdin Sever danas pamti, poneo ju je u grob na kraju svoje teške bolesti sa kojom nije uspeo da izađe kao pobednik. A ona prva je bila: "Sad bar znam zašto ovo radim. Ne smeta mi ni ova štaka, znam koga imam naspram sebe. A tamo, sa onim šiptarskim radnjama... Klinci smo bili. Mislili smo da ćemo nešto postići lupanjem. Izem ti herojstvo kad nikog nema naspram tebe", rekao je i prvi, šepajući, sa metalnom šinom u nozi, krenuo ka policiji koja je duge cevi držala na prozorima.

Klinci.

Klinci su i danas najglasniji kada se peva "Ubij, zakolji, da Šiptar ne postoji!". Iako i u takvim situacijama uvek postoje vođe, masa je ta koja ili postaje "kritična masa" ili postaje skup svesnih pojedinaca. Vođe i "grobara" i "delija" će svake godine reći "Narode, daj da bojkotujemo mečeve na najveći hrišćanski praznik, tada se treba ponašati uzvišeno". I, masa će se složiti. Jer, tada ona i postane skup svesnih pojedinaca. Ali, mnogi od njih koji dan, nedelju ili mesec kasnije, zaurlaju "Ubij!". "Zakolji!". Hrišćani to ne rade. Prosto, kad već vole Boga, onda vole i Njegove zapovesti. Šesta glasi "Ne ubij".

Otkud onda to skoro shizofreno ponašanje, čas ovako, a čas onako?

Jednostavno je: Lutamo. Kao narod, kao pojedinci. Lutamo. Mladi naročito. A kada misao nije jasna, onda od života ne pravimo bajku, već se ponašamo kao da je on - basna. Mi, ipak, nismo životinje. Samo se na stadionima narod lakše pretvori u masu, nego u skup svesnih pojedinaca. A ponašanje mase je tako da, skoro po pravilu, pada na nivo inteligencije najneinteligentijeg člana mase. Osim kada nije dirigovano, naravno. Ali, ne treba Srbima niko da diriguje kako da se oseća kada se priseti neke nepravde, ili na primer teške, junačke ili strašne prošlosti. Ta emocija je uvek tu negde, samo joj, iz nemoći da je uzdignemo i uzvisimo, omogućimo da se promeni u izliv nezadovoljstva, bes, psovku. Poziv na ubistvo je samo pretposlednji korak na tom putu metamorfoze. Poslednji je upravo to delo.

Zato, "klinci", što bi rekao pomenuti Zelja, kome su na sahranu došli i "delije" i "grobari", vi koji ćete na stadion - "pamet u glavu". Veći ste vi od niskih strasti. Bili i ostali, samo vam to niko nije rekao.

Da, pamet u glavu.

I to ne samo zbog priče o uzrocima i posledicama. Ne ni zbog podsećanja da ste ovom narodu korisniji u situacijama kad "grobari" nose humanitarnu pomoć na Kosovo, a "delije" pomažu obnovu manastira ili daju krv. Ni zbog hrišćanstva u koje se uzdate u onim danima koji se prazničnim smatraju. Ne. Već iz jednog potpuno običnog, a tako važnog razloga:

Derbi je.
Hajde da ga igramo.
Ionako smo već pokazali da umemo da ga upropastimo.

(Kako se to derbi "igra" na tribinama? Tako što budeš duhovitiji i glasniji od onih prekoputa, ma koji da je rezultat. I tako što svojim ponašanjem - demantuješ naslov ove priče)

DzO	18.10.2014 u 16:59

Joj, secam se svog prvog pijanstva. Imao sam 14 godina. Bio je to petak. Bilo je kasno posle ponoci. Nas trojica smo se vracali sa neke svadbe. Naisli smo na neke celave tipove. Jedan je drzao palicu a ostalih dvojica su imali neko kamenje. Poceli su da bacaju kamenje na nas. Mi smo skocili na njih potukli smo se. Poceo sam da se otimam sa ovim oko palice. Sutnuo sam ga u jaja pa palicom po glavi. On se osamutio a ovi dvojica sredili mi drugare pa su me istukli i pobegli. Onda sam pokupio neko kamenje. I gadjao ih dok sam mogao. I onda sam pobegao.

PARTYzan

18.10.2014 u 19:16

par uličnih tuča ne ubrajam u huliganstvo,to su međusobni obračuni.Tako da sam se huliganski ponašao samo jednom,ali ne bih samog sebe da drukam kad i gde Huliganstvo je ničim izazvano nasrtanje i iživljavanje.Mslm ničim spolja a iznutra je uvek nečim izazvano.Ni huligane ne bih generalizovao.Ugl. ne podržavam to,naprotiv,ali nekad,zbog specifičnih okolnosti,opravdavam i čak skidam kapu