Dobrodošli

•

Naučnici već vekovima znaju da suncokreti prate kretanje Sunca, okrećući svoje cvetove od istoka ka zapadu kako dan odmiče. Međutim, do sada nisu znali razlog putovanja suncokretovog cveta.

Američko istraživanje pokazaloo je da kretanje suncokreta za Suncem izaziva njihov unutrašnji biološki sat, a promene mesta cvet čine većim i privlačnijim pčelama.

"Ovo je prvi poznati primer da rast neke biljke zavisi od njenog unutrašnjeg sata i da to ima čak i evolucijske posledice", rekla je vođa istraživanja Stejsi Harmer s Kalifornijskog univerziteta.

Naučnici od 1898. posmatraju kako suncokreti počinju dan okrenuti ka istoku i tokom dana se polako okreću prema zapadu, da bi se noću ponovo vratili na istok. Niko dosad nije uspeo da shvati šta reguliše taj proces.

Kako bi ustanovili da li je u pitanju biološki sat ili se biljke kreću po nekom predodređenom rasporedu, američki biolozi sproveli su niz eksperimenata. Prvo su suncokrete privezali tako da e ne mogu da se pomeraju, a zatim su ih postavili u posude koje su na početku dana okrenuli na zapad, suprotno od signala koje uobičajeno dobijaju od Sunca. Time su uspeli da im poremete ritam.

Zatim su ih postavili u laboratoriju s fiksiranim veštačkim svetlom i ustanovili da su se suncokreti nekoliko dana pomerali napred-nazad.

"To je ponašanje kakvo očekujete od mehanizma koji pogoni unutrašnji sat", rekla je Harmen.

Naučnici su potom napravili veštačko svetlo koje se kreće od istoka prema zapadu. Suncokreti su uspeli da usklade svoje pokrete u skladu s kretanjem svetla kada je ono pratilo 24-satni ritam, ali nisu kada je ritam promenjen na 30 sati.

Sve to dovelo je istraživače do zaključka da je u suncokretima nešto povezano s 24-satnim ritmom kretanja.

Ali šta je to što zapravo izaziva kretanje suncokreta? Naučnici su ustanovili da jedna strana stabljike, zavisno do doba dana raste brže od druge strane. A to dovodi do toga da biljka njiše svojim cvetom.

Harmer je objasnila da je takav tip rasta drugačiji od redovnog rasta suncokreta i javlja se na dnevnoj bazi, odnosno u 24-satnom ritmu. Pokazalo se da je to za biljku važno jer su one okrenute od Sunca tokom eksperimenata imale 10 odsto manje listove od prosečnih.

Takođe, suncokreti koji su ujutru bili okrenuti ka istoku privukli su pet puta više pčela od onih veštačko okrenutih na zapad. To pokazuje da postoji evolucijska korist od toga što suncokreti "jure" za Suncem.

"Pčele vole tople cvetove", objasnila je Harmer u radu objavljenom u časopisu Science.

Dodaj u omiljene tekstove?