Dobrodošli

• Kad se nađemo u opasnoj situaciji, strah je sasvim normalna reakcija. Može li nešto tako uobičajeno imati drastične posledice? Doktor Robert Gleter, lekar opšte prakse u bolnici Lenoks Hil u Njujorku, kaže da je smrtni ishod u ovakvim slučajevima veoma izvestan.

Kada se mnogo uplaše, ljudi mogu da reaguju na dva načina, bekstvom ili borbom. Ova reakcija je zasnovana na povećavanju adrenalina u ranom ljudskom ponašanju u trenucima kada su nasi preci nailazili na zveri ili druge protivnike, ističe doktor Robert Gleter.

Nalet adrenalina je nevoljna delatnost koju kontroliše naš autonomni nervni sistem. Kada se osoba suoči s dilemom „boriti se ili pobeći“, srce se ubrzava, zenice se šire, a krv brže protiče mišićnim tkivom. Nažalost, kako ističe doktor Gleter, povišen nivo adrenalina može ozbiljno naškoditi srcu.

Kada se adrenalin luči u telu, on izaziva kalcijum koji otvara razne kanale u srcu. Kalcijum veoma brzo dolazi u srčane ćelije, što izaziva jaču kontrakciju mišića. U suštini, velika količina kalcijuma se uliva u srce, što ne dozvoljava srčanim mišićima da se odmore.

Preplašena osoba može dobiti posebnu vrstu aritmije, koja se naziva ventrikularna fibrilacija i predstavlja nesinhronizovano grčenje mišića srčanih komora koje odstupa od normalnog ritma, kaže doktor Gleter.

Najzad, ovo dovodi do drastičnog pada krvnog pritiska, zbog čega osoba može izgubiti svest.

Kako navodi doktor Gleter, ovo se može desiti i potpuno zdravim ljudima, premda su oni koji pate od bilo kakvih srčanih bolesti podložniji.

Međutim, strah nije jedini okidač ovakve smrtonosne reakcije. Bilo koja jaka emocija može prouzrokovati ovakve posledice. Visoki nivo adrenalina u krvi može dovesti do smrti i tokom seksualnog odnosa, religioznog zanosa ili napete sportske utakmice. Reakciju „boriti se ili pobeći“ mogu izazvati i snažni zvukovi kao što je prasak ili čak i strašan miris.

Dodaj u omiljene tekstove?