Dobrodošli

•
Ako ste se ujutro probudili nemotivisani i naglas rekli: "Ajde, ustaj i idi na posao", to nije ništa neobično, naročito ako ste suočeni sa situacijom zbog koje ste nervozni..

Naime, većina ljudi ima unutrašnji glas, onaj koji vas vodi, podstiče i pohvaljuje, ali i koji vam se ruga. Taj glas ostaje u našim glavama gotovo sve vreme, ali povremeno, da toga niste ni svesni, tu misao izgovarate glasno.

Postoji nekoliko naučnih objašnjenja zašto do toga dolazi, a u knjizi “My Stroke of Insight” kao glavni razlog toga zašto razgovaramo sami sa sobom navodi se kako to nije nikakav znak luidla, nego način na koji mozgu dajete konkretna uputstva i naredbe i mozak tako postaje više fokusiran.

Psiholozi navode kako je to govor koji automatski koristimo još od ranog detinjstva. Deca, ističu psiholozi, često pričaju sama sa sobom i to instinktivno, što je jedan od načina na koji uče.

Međutim, naša nas okolina, zbog neznanja, kao decu ućutkuje i govori da ne pričamo sami sa sobom, upravo zbog raširenog verovanja kako je reč o poremećaju.

Ali,psiholozi tvrde suprotno – ako imate nešto da kažete, recite to naglas, jer upravo je tišina greška.

Dodaj u omiljene tekstove?