Dobrodošli

• Šta je čovek? Jedno od centralnih pitanja filozofije, umetnosti i nauke i dalje nema odgovor iako su mnogi pokušali da ga pronađu. Svaka definicija ponešto ispusti, sakrije, preuveliča ili umanji, pa se čini da ovaj pojam postaje sve neuhvatljiviji što više pokušavamo da ga objasnimo. U nemogućoj misiji traganja za odgovorom, decenijama unazad su i psiholozi, koji su ovim studijama ljudske prirode uzdrmali način na koji posmatramo čoveka.

Ne primećujemo očigledno

Pre skoro dve decenije, istraživači sa Harvarda sproveli su eksperiment na pešacima u univerzitetskom bloku želeći da ispitaju koliko obraćamo pažnju na okruženje. Glumac bi zaustavljao pešake i upitao za pravac. Dok bi "žrtva" odgovarala, između bi prošla dva muškarca noseći velika drvena vrata, blokirajući pogled na nekoliko sekundi. Za to vreme, glumac je zamenjen drugim, drugačije visine, građe, glasa, frizure i odela. Zaključak? Čak polovina ispitanika nije primetila razliku. Psiholozi su ovo "slepilo" objasnili činjenicom da se mnogo više oslanjamo na pamćenje i ustanovljene obrasce nego što mislimo.

Svi imamo mračnu stranu

Čuveni eksperiment obavljen na Stanfordu 1971. godine porazio je one koji su verovali u dobro u čoveku. Psiholog Filip Zimbardo je u podrumu univerzitetske zgrade napravio zatvor u koji je smestio 24 dobrovoljca. Zombardo je želeo da ustanovi kako dodeljene društvene uloge utiču na naše ponašanje, pa je polovina studenata glumila zatvorenike, polovina stražare. Ispitanici su se zaneli i potpuno ušli u uloge, a eksperiment koji je trebalo da traje dve nedelje, prekinut je posle samo šest dana zbog ogromne surovosti koju su čuvari pokazali. U intervjuima kasnije, volonteri u ulozi čuvara priznali su da su i sami bili iznenađeni svojim ponašanjem. Objašnjenje naučnika je da se ljudi lako prilagođavaju očekivanim socijalnim ulogama, pogotovo kad je reč o stereotipnim, poput čuvara u zatvoru.

[code]LjUBAV JE NAJVAŽNIJA

Jedna od najdužih studija sprovedena na Harvardu trajala je čak 75 godina s namerom da odgovori na večito pitanje: šta je potrebno za sreću? U istraživanju je učestvovalo 268 studenata iz klase 1938-1940. Narednih decenija redovno su prikupljani podaci iz različitih oblasti njihovih života. Kad je reč o sreći i zadovoljstvu životom, ispostavilo se da je kliše da nam je samo ljubav potrebna - apsolutno tačan.[/code]


Slušamo autoritete

Još jedan legendarni eksperiment obavio je 1961. godine na Jejlu Stenli Milgram želeći da shvati kako su nacisti mogli da počine neljudske zločine. Da bi to uradio, učesnike je podelio u parove, pri čemu je jedan bio učitelj, drugi učenik. Učitelju je rečeno da svaki put kad učenik da pogrešan odgovor, pusti elektrošok kako bi ga kaznio. U realnosti nije bilo elektrošokova, već je Milgram puštao učiteljima zvuk osoba koje vrište kako bi sve bilo ubedljivije. Čak 65 posto učitelja pristalo je da kazni učenike jakim elektrošokovima uprkos tome što su mnogi to nerado činili.

Moć nas kvari

Svaka vlast kvari, a apsolutna vlast kvari apsolutno - davno je poručio lord Ekton. Da je ljudska priroda zaista podložna menjanju u dodiru sa moći, pokazala je studija iz 2003. godine, objavljena u magazinu "Psihološki prikaz". Ispitanici su podeljeni u grupe od po tri studenta. Dva su imala zadatak da pišu rad, a treći da ga kontroliše i odluči koliko će svaki student biti plaćen. U toku zadatka, istraživač bi doneo tanjirić sa pet kolačića. Poslednji kolač niko nije jeo, ali četvrti je uglavnom smazao glavni i to otvorenih usta. Takođe, "šefovi" su češće nepristojno dodirivali ostale učesnike, direktno flertovali, rizikovali i govorili svoje mišljenje.

Mi i oni

Istraživanje iz 50-ih godina prošlog veka potvrdilo je našu potrebu da se identifikujemo sa grupom. Vođa studije Muzafer Šerif izabrao je dve grupe od 11 dečaka starosti 11 godina. "Orlovi" i "zmije", kako ih je nazvao, proveli su jednu nedelju družeći se i ne znajući za postojanje druge grupe. Kada su nakon toga grupe spojene, dečaci su počeli da se vređaju, a kada su krenuli da se takmiče međusobno u različitim igrama, odbili su da jedu zajedno. Istraživači su pokušali da pomire dečake tako što su organizovali zajedničko slobodno vreme, ali nisu uspeli. Odnosi su malo otoplili tek kada su ih zamolili da reše neki problem.

Samokontrola utiče na uspeh

Krajem 60-ih, naučnici na Stanfordu testirali su moć četvorogodišnjaka da odole iskušenjima. Mališani su zatvoreni u sobu sa poslužavnikom slatkiša na stolu. Rečeno im je da mogu da uzmu jedan odmah ili dva ako sačekaju da se istraživač vrati za 15 minuta. Mada je većina dece rekla da će sačekati, nisu uspeli da odole iskušenju. Mališani koji su uspeli, koristili su taktike izbegavanja, poput odvraćanja pogleda od stola i pokrivanja očiju rukama. Ispostavilo se kasnije da su ova deca u tinejdžerskom periodu bila manje gojazna, problematična i sklona porocima. Takođe, bila su mnogo uspešnija tokom života.

Dodaj u omiljene tekstove?