Dobrodošli

• Amerikanci su pre Rusa (Sovjeta) stigli na Mesec. Zapravo, Rus nikada nije kročio na Mesec, a SSSR je vodio u svemirskoj trci. Kako se to dogodilo?

Notorna je istorijska činjenica da su 20. jula 1969. godine Nasini astronauti, Amerikanci Nil Armstrong i Baz Oldrin, postali prvi ljudi koji su kročili na Mesec, čime je Sovjetski Savez poražen u svemirskoj trci.

Sovjeti, kao što je poznato, nisu uspeli da pošalju čoveka na Mesec.

Kako se to dogodilo?

Sovjeti su vodili tokom čitave trke - prvi su lansirali satelit u Zemljinu orbitu, prvi su poslali čoveka u svemir i prvi su poslali letelicu na let oko Meseca i fotografisali mračnu stranu Zemljinog prirodnog satelita.

Iako nisu pobedili, oni su svakako bili blizu cilja. Šta se dogodilo?

Portal "Curious Droid" pozabavio se tom temom.

Suštinski, odgovor je kombinacija političkih intriga, slabe infrastrukture i nestabilne tehnologije.

Sovjetska politička struktura patila je od unutrašnjih sukoba i zabadanja noža u leđa i Sovjeti su često sami sebi bili najveći neprijatelji.

Čak i kada su se trkali sa Amerikancima, oni su se, takođe, trkali i među sobom.



Različiti istraživački timovi su istovremeno razvijali različite rakete umesto da su radili zajedno.

U jednom trenutku je postojalo čak 30 različitih nacrta za rakete i svi su se nadmetali za odobrenje Kremlja.

Posao je na kraju dobio Sergej Pavlovič Koroljev, stručnjak za rakete koji je nadgledao lansiranje "Sputnjika" i svemirski let Jurija Gagarina.

Njegov zadatak je bio da napravi raketu dovoljno jaku da preveze astronaute do Meseca.

Koroljev se, međutim, ubrzo suočio sa velikim problemom. Amerikanci su raspolagali infrastrukturom za izradu "F1" raketnih motora za "Saturn V", ali ne i Sovjeti.

Rusi su bili prinuđeni da prave manje motore za njihove "N1" rakete, koje su koristile 30 manjih motora raspoređenih u krug.

Manji motori morali da rade u "sistemu zatvorenog ciklusa", odnosno stepenastog sagorevanja, koji je obezbeđivao veći potisak ali uz veći rizik od pregrevanja.

Nasa je koristila pouzdaniji ali slabiji "sistem otvorenog ciklusa" na "Saturnu V".

Sovjeti su uspeli da naprave "N1" raketu i obavljena su četiri probna lansiranja ali je svaki probni let propao, a rakete su uništene.

Posle takvog debakla, ceo program je otkazan jer je, između ostalog, bio i preskup. Sovjeti nikada nisu uspeli da se tom raketom otisnu izvan atmosfere.

Amerikanci su, godinama kasnije, kupili nekoliko raketa sa "sitemom zatvorenog ciklusa" i zaprepastili su se kada su otkrili da su Sovjeti razvili tehnologiju koja je bila naprednija nego što su mogli da zamisle.

Rešili su nestabilnost sistema i tako proizveli najefikasniji motor te veličine na svetu. Tehnologija koju su razvili je kasnije korišćena za motor "RD-180", koji do danas pokreće rakete tipa "Atlas V".

Dodaj u omiljene tekstove?