Dobrodošli

•

Najveća solarna oluja ikada zabeležena dogodila se 1859. godine. Tada je nevidljiv i jedva primetni talas pogodio Zemlju, ne ostavivši veliku štetu. Međutim, da se isto dogodi danas, posledice bi bile katastrofalne.

Godine 1859. velika solarna oluja zapalila je papire u telegrafskim kancelarijama i omogućila prenos podataka na velike udaljenosti putem uređaja koji uopšte nisu bili priključeni na baterije.

Sličan događaj bi danas ugrozio globalne telekomunikacije, promenio putanju satelita i čak usmrtio astronaute u svemiru.

Instrumenti širom sveta beleže Sunčeve aktivnosti svake sekunde, a ukoliko bi došlo do solarne oluje, ljudi bi imali između nekoliko minuta i 24 sata da se pripreme za dolazak nabijenih čestica.

U septembru 1859. engleski astronom Ričard Karington je u svojoj opservatoriji beležio Sunčeve pege kada je primetio neobično dešavanje.

"Dva mala snopa intenzivne svetlosti odjednom su se prelomila kroz teleskop. U početku sam mislio da se radi o sunčevom zraku koji se prelomio kroz staklo, ali on je zapravo dolazio direktno iz pravca Sunca", napisao je u "Opisu jednog događaja na Suncu".

Sutradan su novine pisale o nebu koje je širom sveta poprimilo crvenu, zelenu i ljubičastu boju, o aurorama toliko bleštavim da je tokom noći bilo moguće čitati novine kao da je dan, piše Biznis insajder.

U tadašnje pretehnološko vreme, ljudi su solarnu oluju doživeli kao ništa više nego neobičnu svetlosnu pojavu na nebu. Danas bi solarna oluja bila velika pretnja vazdušnom, brodskom i kopnenom saobraćaju kojima se upravlja satelitskim putem.

Oluja kakva se dogodila 1859. godine, danas bi prekinula telefonske komunikacije i GPS lokatore. Avioni bi bili prinuđeni na sletanje, a jedna ovakva prirodna pojava u prvoj godini bi čovečanstvo koštala između jedne i tri milijarde dolara. Bilo bi potrebno četiri do 10 godina da se potpuno oporavimo.

Dodaj u omiljene tekstove?