Dobrodošli

•

Rejčel Varvik boluje od jedne retke bolesti koja joj svakodnevne navike i osnovne potrebe pretvara u noćnu moru - ona je alergična na vodu.

Aquagenic urticaria, ili "alergija na vodu" je stanje koje i dalje nije potpuno proučeno, a koje utiče na normalno funkcionisanje organizma.

“To je svet gde su opuštajuće kupke zapravo noćna mora, a ronjenje u tropskim morima je privlačno kao i plivanje u trnju. To su moje verzije pakla”, kaže Rejčel.

Svaki kontakt sa vodom (čak i kada se oznoji) izaziva kod Rejčel bol, natečenost, jak svrab i osip na koži koji može da traje i do nekoliko sati.

“U tom trenutku se osećam kao da sam istrčala maraton. Osećam se toliko iscrpljeno da moram da sedim neko vreme posle reakcije. Užasno je, ali ako se zaplačem oteći će mi lice.”

Ova retka dijagnoza je od samog početka bila zbunjujuća za naučnike, kao što je i za sve koji prvi put čuju da postoji alergija na vodu.

Tehnički, ovo stanje zapravo nije alergija, zato što izaziva reakciju na nešto što se nalazi u telu, ne javlja se kao reakcija na strano telo. Naziva se alergijom zato što ima iste vidljive simptome, dok je uzrok i dalje nije proučen.

Najstarija teorija objašnjava da aquagenic urticaria deluje kada je voda u interakciji sa spoljnim slojem kože, koji uglavnom sadrži mrtve ćelije kože ili uljane supstance koje je održavaju hidriranom. U kontaktu sa vodom, ove komponente mogu da ispuštaju toksična jedinjenja koja izazivaju reakciju.

Druge teorije navode da voda može jednostavno da rastvori hemikalije u slojevima mrtve kože, dozvoljavajući im da dopru duboko u kožu, gde mogu da izazovu reakciju.

Možda najprihvatljivija teorija je ta da je ova “alegrija” uzrokovana promenom pritiska, koja slučajno aktivira ‘imuni alarm’ u trenutku kada voda napušta kožu.

Dodaj u omiljene tekstove?