Dobrodošli

•

Srećan je čovek koji je jednom za svagda odustao od brige - govorio je rimski pesnik Ovidije. Briga daje malim stvarima veliku senku - kaže švedska poslovica. Pa ipak, nema čoveka kog ova neželjena gošća bar jednom nije posetila.

Problem nastaje kad od gosta, briga postane stalni saputnik. Najviše voli da dođe u sred noći kada nas umesto u carstvo snova uvede u lavirint užasa. Počinje nevino, sa jednom mišlju, sledi druga, prikrada se i treća i pre nego što smo se okrenuli, nastala je lavina. Napolju je muk, u glavi buka. Na traci se smenjuju važne stvari, poput zdravlja, novca i budućnosti. Šta ako ostanem bez posla, šta ako se roditelji razbole, šta ako se ne udam, šta ako ne završim projekat na vreme, šta ako propustim avion, šta ako... Ali nisu samo krupne stvari te zbog kojih se noću prevrćemo u krevetu. Razmišljamo o tričarijama koje su se desile u toku dana, vrtimo u glavi razgovore i događaje, pitamo se da li je trebalo drugačije da reagujemo. Bez efekta.

Dok nam mozak ubrzano radi, jedino što dobijamo su nesanica, depresija, gubitak kose, akne. Na opomene bližnjih da prestanemo da mučimo sebe, odgovaramo da je to jače od nas. I zaista jeste, jer nemamo kontrolu nad mislima koje nam nepozvane, jedna za drugom, stižu i remete san.

Stručnjaci upozoravaju da vlada epidemija brige čiji je uzrok preterano i nekontrolisano razmišljanje. Njeni koreni ne sežu daleko u prošlost. Primera radi, Šekspir, veliki poznavalac ljudske duše je u svom čitavom opusu samo jednom upotrebio reč "brinuti". Jednu od prvih knjiga koja se bavila ovom temom, "Briga i kako je izbeći" objavili su 1900. godine Briton, Hajdn i Draun. Moderan život, sa svojom kompleksnošću, zahtevima i neizvesnošću, nimalo nam ne olakšava situaciju.

Psiholog sa Jejla Suzan Nolen-Heksema tvrdi da 73 posto žena starijih od 25 godina previše vremena troši razmišljajući o raznim stvarima. Stope anksioznosti i depresije su 1,5 do 2 puta veće kod žena nego kod muškaraca. I ne samo da žene više brinu, već to rade drugačije nego muškarci. Na osnovu dugogodišnje prakse, dr Helen Najtingejl došla je do zaključka da žene više vremena provode u neproduktivnoj, iracionalnoj brizi kojom ništa ne postižu. Muškarci, s druge strane, razmišljaju o stvarima koje mogu da promene. Takođe, žene više brinu o zdravlju i dobrobiti porodice, dok se muškarci mršte zbog finansija.

Veliki deo problema leži u našoj nesposobnosti da živimo sada i ovde. Umesto toga, opsednuti smo događajima iz prošlosti i onim što nas čeka. Brinemo unapred, za sve stvari koje mogu da se dogode. Krivac za ovo je isti deo psihe koji žene čini saosećajnim i punim razumevanja, ali im isto tako onemogućava da se oslobode briga.

Stručnjaci, ipak, kažu da možemo da naučimo da živimo u sadašnjosti. U toj naizgled nemogućoj misiji ćemo uspeti ako usporimo. Sve što radimo treba da činimo sporije. Da sporije jedemo, hodamo, pričamo. Time ćemo biti svesniji onog što se u ovom trenutku događa oko nas. Pomažu i vežbanje, joga i tehnike meditacije, a jedno od rešenja je razgovor o problemima sa prijateljima ili članovima porodice koji nisu skloni osuđivanju. Utapanje problema u alkohol neće pomoći jer, kako je savetovao pesnik Ralf Valdo Emerson, lek za brigu nije viski, već rad.

Naravno, ne možemo potpuno prestati da brinemo. Korisnu od nekorisne brige razdvaja mogućnost akcije. Ako možemo nešto da uradimo povodom razloga brige, onda nas ona motiviše da preduzmemo neke korake, na primer da rezervišemo smeštaj u hotelu ako putujemo u inostranstvo, da ne bismo ostali na ulici. Ali, ako unapred brinemo da će nam avio kompanija izgubiti prtljag, taoci smo neproduktivne brige jer to od nas ne zavisi.

I upravo ljudi koji vole da kontrolišu sve, upadaju u zamku preterane brige. Oni ne mogu da prihvate da postoje stvari koje ne zavise od njih, a neizvesnost često poistovećuju sa lošim vestima. Pa tako, često zamišljaju crnu budućnost u kojoj će se oni ili njihovi bližnji razboleti ili na drugi način patiti. Umesto toga, psiholozi savetuju da prihvatimo neizvesnost kao činjenicu života i da se umesto na nju, fokusiramo na ono što zavisi od nas.

Ili da poslušamo savet Vinstona Čerčila: "Kad se osvrnem na sve brige koje sam imao, setim se priče starca koji je na samrtnoj postelji rekao da je u životu imao mnogo nevolja, od kojih se većina nikada nije ostvarila".

[code]Osim žena i ljudi koji vole da sve drže pod kontrolom, preterano brinu i deca razvedenih roditelja - oni imaju 70 posto više šansi da razviju anksioznost. Nisu dobri ni preterano zaštitnički roditelji, ali ni oni koji nisu brinuli o potomstvu i samim tim im nisu usadili osećaj sigurnosti.[/code]

Dodaj u omiljene tekstove?