Dobrodošli

•

Možda ste očekivali da će ovaj tekst govoriti o Aleksandru Velikom, ali uprkos tome što je taj vladar proslavljen širom planete zahvaljujući spektakularnom osvajanju Persije, govorimo o kralju Filipu II, bez kog Aleksandar Makedonski ne bi bio vladar sveta.

Predstavljamo vam 10 činjenica o ocu koji je ostao u senci svog sina:

10. Bio je talac u Tebi
Oko 371. godine pre nove ere, Filipov stariji brat, kralj Aleksandar II, bio je primoran da potpiše mirovni sporazum sa Tebom, nakon što je izgubio rat u Tesaliji. Ključni uslov bio je da im preda svog tada 15-godišnjeg brata Filipa.

Ispostavilo se da je taj događaj bio zapravo vrlo povoljan za mladog princa, jer mu je ono što je naučio u Tebi kasnije pomoglo u njegovom vladanju. Trenirao je u tebanskoj vojsci (najmoćnijoj u to vreme), ali je izučavao i njihovu efikasnu administraciju koju su usvojili od Persijanaca. Odsedajući u kući prijatelja generala Epaminondasa dobio je uvid u njegove inovativne taktike i nove vojne formacije.

9. Nasledio je kraljevstvo u najgorem trenutku

Nakon smrti oba starija brata 359. godine pre nove ere, Filip je seo na tron. Makedonija koju je nasledio bila je u haosu. Iliri su se spremali da napadnu sa zapada, Tračani sa istoka, a Atinjani s juga okupirali su makedonske rudnike i davali podršku Filipovim rivalima.

Novi kralj je reagovao munjevitom brzinom i donosio mudre odluke eliminišući sve pretnje. Podmitio je Tračane skupocenim poklonima i ustupio Amfipolj Atinjanima kako bi kupio vreme i dobro pripremio vojsku. Služeći se novim taktikama, suprotstavio se Ilirima i potpuno ih porazio u bici 358. godine.

8. Transformisao je vojsku Makedonije

Najvažnija promena koju je Filip uveo odnosila se na vojsku. On je transformisao građansku miliciju u armiju dobro obučenih profesionalaca. Osnovni adut njegove vojske bile su falange, zbijene i zakošene formacije sačinjene od teško naoružanih vojnika. Svaki je nosio šest metara dugačko koplje, što im je davalo veliku prednost u bitkama. Za razliku od hoplita (teško naoružane pešadije), falange su bile izdeljene u jedinice, od kojih je svaka imala svog zapovednika, što je olakšavalo komunikaciju i manevrisanje u borbi.

7. Izgradio je Makedoniju po ugledu na Persiju

Kao nepobediv kralj, Filip je uspostavio makedonsku dominaciju u Grčkoj. Međutim, glavna slabost njegove vladavine ležala je u nedostatku dobro strukturisane i stabilne države. Filip se često bavio svim mogućim državnim poslovima.

Zato je primenjujući znanje koje je kao mladić stekao u Tebi, odlučio da izgradi drugačiju Makedoniju po ugledu na Persiju. Umesto da direktno okupira i kontroliše osvojene gradove, on im je davao nezavisnost, a čelnici su direktno odgovarali njemu. Uspostavljajući ovakav oblik kontrole, Filip je koristio njihove resurse (poput rudnika zlata iz starog grada Kenide) a da pritom ne troši resurse na njihovu kontrolu.

6. U borbama je pretrpeo mnoge povrede

Filip je voleo da predvodi vojsku. Lično je bio na čelu konjice i delio opasnost s kojom su se suočavali njegovi ljudi. To je bez sumnje inspirisalo njegove vojnike i dalo im prednost u teškim bitkama, ali je Filip plaćao visoku cenu. Pretrpeo je mnoge povrede koje su ga trajno izmenile.

U vreme kada je umro 336. godine pre nove ere, “uspomene” na bitke bile su vidljive na celom njegovom telu. Izgubio je desno oko tokom opsade Metonija 354. pre nove ere, kada ga je pogodila strela u oko. Hramao je na levu nogu zbog velike rane koju mu je zadalo tračko koplje u jednoj od njihovih brojnih bitaka. Polomio je ključnu kost, a jedna ruka mu je bila praktično neupotrebljiva.

5. Imao je sedam žena

Mnogi znaju da je Henri VIII imao osam žena, ali je Filip Makedonski imao sedam i to istovremeno!

Audata, Fila od Elimeje, Nikesipolis iz Fere, Olimpija iz Epira (buduća majka Aleksandra Velikog), Filina iz Larise, Meda iz Odese i Kleopatra Euridika iz Makedonije bile su njegove supruge koje su u njegov život ušle ne zbog ljubavi, nego zbog čiste političke ambicije.

Najbolji primer je Aleksandrova majka Olimpija. Filip se njom oženio oko 357. godine kako bi obezbedio zapadnu granicu Makedonije. To se pokazalo kao mudar potez, jer je učvrstilo njegov savez sa Epirom i omogućilo mu da se koncentriše na zauzimanje atinskog grada Amfipolisa.

4. Svoju najvažniju bitku dobio je kod Heroneje

Kako je Filipova moć u Grčkoj rasla, atinski političar Demosten radio je na antimakedonskoj koaliciji sa Tebom koja je naposletku objavila rat Filipu. Kralj je okupio vojsku i krenuo u susret napadačima na jugu.

U blizini Heroneje 338. godine pre nove ere dve velike sile su se sudarile. Na desnom grčkom krilu bilo je 300 svetih tebanskih četa, a nasuprot njima jurišao je mladi princ Aleksandar sa svojom konjicom. Atinjani na levom krilu napali su prvi, ali je Filip svojoj vojsci na toj strani naredio da se povuku i ostave prazan prostor između dva krila Tebe i Atine. Onda je okružio njihovu vojsku i nakon što je stradalo više od polovine tebanskih vojnika, saveznici su pobegli sa bojnog polja i prepustili pobedu Makedoniji.

3. Grčku je kontrolisao kroz Korintski savez

Nakon pobede kod Heroneje nad dva najjača polisa, ideja da zauzme celu Grčku je sazrela. Filip je okupio predstavnike svih grčkih gradova u Korintu i obećao mir. Uslovi su bili da se gradovi-države udruže u Korintski savez pod Filipovom upravom.

Savez je vodilo veće u kom je svaki grad imao svog predstavnika, ali je Filip vukao sve konce. Kao vrhovni zapovednik, mogao je da upravlja armijama saveza i priprema ih za svoj glavni cilj – osvajanje Persije – koji nikad nije ostvario.

2. Iza njegovog ubistva možda je stajao Aleksandar

Filip je 338. pre nove ere hteo da se oženi Kleopatrom, ženom koja je pripadala visokom društvenom sloju u Makedoniji. Verovatno je želeo da dobije naslednika čiste makedonske krvi, što je otvorilo njegov sukob sa Aleksandrom, koji je želeo da bude jedini naslednik.

Tokom proslave venčanja, Filipa je nasmrt izbo mladi makedonski plemić Pausanija. Ubica je pokušao da pobegne, ali su ga uhvatili i ubili Aleksandrovi prijatelji. Pošto je i sam bio Aleksandrov prijatelj, neko vreme se sumnjalo da je princ naručio ubistvo, a onda ubio svog druga kako bi ga ućutkao. U svakom slučaju, Filipovu novu ženu/udovicu Kleopatru i njihovo dete ubrzo je ubila Aleksandrova majka.

1. Ne zna se gde se nalazi njegov grob

Arheolozi su se 1977. ponadali da su pronašli Filipovu grobnicu u Egejskoj Makedoniji u blizini Soluna. Međutim, kasnije se ispostavilo da je to grob iz 317. godine pre nove ere i da nikako nije mogao pripadati Filipu.

Nedavno je ispitivan još jedan grob u blizini Soluna, u kom je pronađen skelet 45-godišnjeg muškarca (odgovara Filipovim godinama u vreme smrti) zajedno sa ostacima žene i bebe, zbog čega je bilo vrlo verovatno da je reč o grobnici makedonskog vladara.

Međutim, drugi izveštaji ukazuju da je general Kasander kremirao Filipovo telo, tako da verovatno nikad nećemo sa sigurnošću znati gde počiva veliki makedonski kralj.

Dodaj u omiljene tekstove?