Dobrodošli

•

Nova studija pokazala je da neprestane male laži mogu promeniti način na koji određeni delovi mozga povezani s negativnim emocijama reaguju na laž, smanjujući usput osetljivost našeg mozga i podstičući sve veće laži u budućnosti.

Studija, objavljena u časopisu Nature Neuroscience, prvi je empirijski dokaz koji jasno govori da sitne laži mogu postupno dovesti do većih laži.

Osim toga, ovo je prvo istraživanje koje se dublje zagledalo u rekacije mozga na uzastopno i sve veće nepoštenje.

“Kada lažemo iz koristoljublja, naša amigdala proizvodi negativni osećaj koji ograničava opseg u kom smo spremni da lažemo”, objasnio je glavni autor studije dr Tali Šarot, sa Univerziteta u Londonu za eksperimentalnu psihologiju.

“Međutim, ta reakcija je sve slabija što više lažemo, i što je slabija, naše su laži sve veće. To može dovesti do ‘klizavog terena’ gde mala dela nepoštenja eskaliraju u sve značajnije laži”, kaže.

Mozak se brzo navikne na laž

U studiji je učestvovalo 80 dobrovoljaca. Učesnici su u timskom zadatku nagađali koliko se novčića nalazi u tegli, pa su te procene računarom slate partnerima koje nisu videli. Istraživači su učesnicima predstavili različite scenarije koji su mogli da utiču na njihovu procenu.

Kao osnovni scenario, učesnicima su rekli da će od najtačnije procene oni i njihovi partneri imati koristi.

U drugim scenarijima im je bilo rečeno da će od prevelike ili premale procene količine novčića imati koristi njih oboje, da će oni imati korist na štetu partnera, da će partner imati korist na njihovu štetu ili da će jedno od njih imati korist, ali drugo neće trpeti nikakve posledice.

Istraživači su zapazili da su učesnici počeli da preteruju u svojim procenama u scenariju kada će im prevelika procena doneti korist na račun njihovog partnera.

To preterivanje u procenama izazvalo je snažan odgovor amigdale. Međutim, kako se preterivanje u proceni i dalje nastavilo tokom studije, reakcija amigdale je bivala sve slabija.

Ovi rezultati pokazuju da amigdala signalizuje odbojnost prema delima koja se smatraju pogrešnim ili nemoralnima. Međutim, ponavljanje takvih dela nepoštenja može podstaći sve slabiju reakciju mozga, što umanjuje i emocionalni odgovor na nepoštene radnje.



Dodaj u omiljene tekstove?