Dobrodošli

• Fizika je svuda oko nas, a čarolija njenih zakona je što te sile ne vidimo na delu, ali se celo naše postojanje temelji se na njihovim posledicama. Pogledajte pet video-snimka koji prikazuju čudesne, ali naučno objašnjive pojave.

1. Levitacija

Iako deluje kao mađioničarski trik, levitiacija zaista postoji. Naime, ako se neki određeni materijali ohlade ispod bazne temperature, oni postaju supervodiči - nestaje električni otpor i pritisak magnetnog polja. Upravo to su u eksperimentu dokazali naučnici s izraelskog Univerziteta Tel Aviv, uz pomoć itrijum-barijum oksida bakra, kojeg su ohladili tečnim azotom na preko minus 160 Celzijusa. Taj pojam lebdenja se još naziva i kvantnom levitacijom ili zaključavanjem.



2. Njutonove perle

Niz kuglica u staklenoj posudi koje iskaču ničim izazvane nisu nikakva iluzija, već dokaz delovanja nekoliko sila koje, uprkos svojoj jednostavnosti, izgledaju poprilično impresivno. Pogledajte to u usporenom snimku: Gravitacija povlači prednji rub lanca prema podu, a nakon što niz podlegne gravitaciji, za sobom povlači kuglice koje su iza. U tegli se javlja treća sila - koja izbacuje kuglice u vazduh. Sve se temelji na to što je taj niz zapravo - lanac s krutim šipkama povezanih fleksibilnim zglobovima - poput vagona. U hipotetičkoj situaciji, da se podigne prvi vagon u vazduh, to bi navelo središnju osu da krene prema gore, ali isto tako i da se spusti.



3. Skulpture od tečnosti

Feromagnetna tečnost je veštačkim putem stvorena tečnost, koja se sastoji od suspenzije magnetnih nanočestica koje su obložene površinskom aktivnom materijom u kerozinu ili ulju. U kombinaciji s magnetom, ova tečnost je jedna od najneverovatnijih materija na svetu. Ona oblikuje šiljke, a to je rezultat čestica koje pokušavaju da se usklade s magnetnim poljem.



4. Užarena kocka leda

Indukcijsko grejanje je proces koji zahteva struju visoke frekvencije, koja se izbacuje kroz namotaj i stvara elektromagnet, i pumpa ostatak magnetnih struja kroz vodljiv materijal. Kad magnetizovane struje pogode otpor unutar materijala, nastaje Džulov efekat. U ovom slučaju, vodič je komadić metala unutar kocke leda, a temperatura toliko brzo raste da led uspeva da se zapali, pre nego da se rastopi.



5. Most od tečnog kiseonika

Tačka vrenja je temperatura kod koje je pritisak pare tečnosti jednak spoljašnjem pritisku, a kod kiseonika je ona - 183 Celzijusa, a sve iznad toga je plin koji udišemo. Jednom kad padne ispod te temperature, kiseonik ima vrlo zanimljive osobine. Zahvaljujući gušćoj konfiguraciji svojih molekula u tečnom stanju moguć je paramagnetizam. Kao tečnost, ponaša se kao komad gvožđa blizu magneta, a s dva suprotna magneta, tečni kiseonik će formirati kiseonik između njih.



Dodaj u omiljene tekstove?