Dobrodošli

•

Srbija se nalazi na 10. mestu po smrtnosti od zagađenja vazduha. Koja je najzgađenija ulica u prestonici, kao i u kojim gradovima je vazduh veoma zagađen, saznajte u nastavku...

Dve trećine građana Srbije živi u urbano-industrijskim sredinama u kojima je vazduh zagađen, jedna trećina udiše vazduh zadovoljavajućeg kvaliteta, a sa 137 umrlih na 100.000 stanovnika, deseti smo na planeti po smrtnosti od zagađenog vazduha.

Najzagađeniji gradovi

Jedna od najzagađenijih gradskih sredina u Srbiji je Beograd, te ne čudi što se u njemu nalazi i ulica u kojoj se najteže diše, reč je o Ulici despota Stefana, gde u zimskoj sezoni, kada nema ni košave, ni snega, koncentracije štetnih materija može da bude i pet puta veća od dozvoljene, piše Blic. Delovi prestonice koji spadaju u najzgađenije su i Novi Beograd i Vračar.

„Osim Beograda, kritični su i Novi Sad i Pančevo. U sva tri grada vazduh je 2014. godine bio nešto čistiji, ali je tokom 2015. godine došlo do pogoršanja kvaliteta. U Beogradu i Pančevu on je prešao u kategoriju jako zagađen, dok je u Novom Sadu ocenjen kao zagađen“, kaže Tihomir Popović, načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha pri Agenciji za zaštitu životne sredine.

Sa stanovnicima ova tri grada saosećaju žitelji Valjeva, Kragujevca, Sremske Mitrovice i Užica, koji su takođe prethodne godine udisali prekomerno zagađen vazduh.

Izvori zagađenja

U svim mestima je 80 procenata zagađenja stiglo iz sektora energetike, odnosno iz individualnih ložišta u kojima se pali nekvalitetan ugalj.

Magla i smog koji su okovali ove gradove dolaze i od saobraćaja i industrije, ali i slabog vetra i stabilnog vremena koje se nedeljama unazada nije mnogo menjalo.

Na sreću, u ostalim gradovima Srbije brojke su varirale od čistog do neznatno zagađenog vazduha, govore podaci Agencije za zaštitu životne sredine.

Prijatno iznenađenje

„Grad u kome se danas udiše jedan od najčistijih vazduha u Srbiji jeste Bor, koji je decenijama ranije pratio crveni alarm, kao indistrijsku sredinu koju muče velike koncentracije sumpor dioksida (SO2). Nova topionica doprinela je smanjenju koncentracije SO2 u vazduhu za 12 odsto! Ako se trend nastavi do kraja godine, Bor će po prvi put u pet decenija imati vazduh čije je zagađenje u granicama normale“, dodao je on.

Najveći broj domaćinstava u Boru priključen je na topionicu, te pojedinačnih ložišta nema mnogo. Uz to, smanjena emisija SO2 iz nove topionice doprinela je poboljšanju kvaliteta vazduha u celoj Timočkoj krajini.

„U Timočkoj krajini se lakše diše nego u ostalim mestima Srbije i zahvaljujući njenoj specifičnoj klimi i čestog vetra koji nije dao da se čestice zagađenja dugo zadrže u nižim slojevima atmosfere“, objasnio je Popović.

Oni koji tragaju za gradom u kome će tokom cele godine udisti čist vazduh, razočaraće činjenica da takvog u Srbiji nema.

Čak i u tamo gde industrijski pogoni ćute, nepoželjne čestice će doneti saobraćaj, a tokom zime veliki broj ložišta. Zdrav život i urbane komotnosti zasada kod nas ne idu jedni s drugim.

Dodaj u omiljene tekstove?