Dobrodošli

•

Od početka XX veka je nestalo polovina prašuma, a do kraja XXI veka se može desiti da nestanu sve prašume na svetu. Koje benefite prašuma bismo izgubili njihovim nestankom odnosno s kakvim bismo se posledicama suočili?

Možda nam se čini da će patiti samo biljke i životinje, ali ne shvatamo da prašume mnogo znače modernom globalnom društvu.

Gubitak gustog biodiverziteta mogao bi da dovede do bolesti, siromaštva, pa čak i rata.

Kako bi izgledao svet nakon gubitka svih prašuma?

Zašto prašume nestaju?

Na globalnom nivou, poslednjih 40 godina, područje koje je veličine Evrope je iskorišćeno u komercijalne svrhe: u nekim slučajevima zemlja je iskoršćena za sadnju drveća koje proizvodi kaučukovo ili palmino ulje, u nekim slučajevima je iskorišćena kao pašnjak za stoku ili za urbanizaciju.

Ukoliko ništa ne preduzmemo po tom pitanju, uskoro će sve prašume nestati, a s njima i krucijalni benefiti.

Bez prašuma, prema nekim procenata četvrtina moderne medicine bi bilo izgubljeno, zajedno sa hiljadu medicinskih sastojaka koje nalazimo u biljkama.

Na primer, od biljke vinkla rosy periwinkle, koja raste na Madagaskaru, prave se dva leka protiv tumora koja pomažu i u borbi protiv leukemije i Hočkinove bolesti.

Mnoge siromašne zajednice se oslanjaju na biljni život prašuma za medicinu.

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da 80 procenata populacije Afrike koristi tradicionalnu, biljnu medicinu kao deo osnovne zdravstvene nege, dok je polovina medikamenata koji se koriste u Kini biljnog porekla.

Osim medicine, nedostatak vegetacije mogao bi da znači i rapidni porast klimatskih promena, suše, dizanje nivoa mora.

Pogledajte video:



Dodaj u omiljene tekstove?