Dobrodošli

•

Putovanje kroz vreme je moguće, smatra naučnik Andrej Kananjin. Vremeplov će verovatno uskoro biti napravljen, a čak i obični „smrtnici“ će moći njime da putuju. Nikakva posebna priprema neće biti potrebna, kaže ruski naučnik u intervjuu za Sputnjik.

Za sad, tvrdi Andrej Kananjin, putovanje u budućnost je moguće, što je više puta i eksperimentalno potvrđeno. Princip prelaska u budućnost je jednostavan — neophodno je samo napraviti letelicu, odnosno leteći aparat koji može da se kreće brzinom svetlosti.

„Ako poletite na ovakvoj letelici, manje vremena će proteći nego kad ste na Zemlji. To je važno, kako biste mogli da odredite koliko daleko u budućnost želite da odete“, objašnjava naučnik.

Faktički ispada da ovako opisani vremeplov jeste neka vrsta svemirskog broda, a putovanje kroz vreme je zapravo put bez povratka.

„Ali ljudi bi hteli da se vrate! I tu nastaje problem. Savremena nauka tvrdi da je povratak u prošlost nemoguć. Narušavanje hronologije, odnosno istorije kakvu mi poznajemo, moglo bi da dovede do fatalnih promena u tom istorijskom toku, odnosno do vremenskih paradoksa“, upozorava Kananjin.

Najpoznatiji je „paradoks dede“, odnosno misaoni eksperiment kojim se dokazuje da je zapravo nemoguće putovati kroz vreme. Ovaj paradoks polazi od teze da je moguće da čovek odluči i uspe da putuje kroz vreme, to jest da pronađe i ubije svoga dedu pre nego što je upoznao njegovu baku. To bi značilo da jedan od njegovih roditelja nikad nije ni mogao biti začet.

Sa druge strane, ako putnik nije putovao kroz vreme radi ubistva, njegov deda je još živ, što znači da će se on ipak roditi, zatim putovati kroz vreme i ubiti dedu. Ovakvim razmišljanjem se dovedi u pitanje mogućnost putovanja kroz vreme. Osim toga, ako prisustvujete u prošlosti, znači da ste tamo već bili, da jeste i da ćete biti deo same te prošlosti koja vas je tu i dovela.

Većina naučnika je uverena da u prirodi postoji mehanizam „hronološke samoodbrane“ svemira od paradoksa. Tako da, ako se neko uputi u prošlost sa zlom namerom da ubije nekog starca, toj osobi će planove i nameru nešto svakako pokvariti.

Znači, zaključak je sledeći: putovanje u prošlost je teoretski moguće, ali tehnološki gledano, ono je milijardu puta teže nego let u budućnost.

Ako u svemirskim merilima naša civilizacija poživi još neko vreme, mi možemo postići brzinu svetlosti. Štaviše, već danas otprilike razumemo kako bi se to moglo izvesti. Ako postoji makar jedan realni način da se prevaziđu razorni efekti brzine svetlosti, onda će sledeće generacije neke naprednije civilizacije svakako realizovati ovu zamisao.

Bez obzira na to što u ovom trenutku leteće mašine za putovanje kroz vreme ne postoje, čak se i ne prave, postoje sa druge strane crteži odnosno skice vremeplova koji bi mogao da povede putnike u budućnost. Važno je to što su sve te postojeće varijante fizički i tehnološki jasne savremenim inženjerima. Drugim rečima, kada nauka još malo bude napredovala, biće moguće napraviti ove mašine.

Ipak, realno je teško da se to može dogoditi u narednih 1000 godina. Mada, nikad se ne zna, kaže Andrej Kananjin i dodaje da je teško bilo poverovati pre 30 godina da će naučnici napraviti tako moćan kompjuter koji je u stanju da pobedi svetskog šahovskkog šampiona.

Dodaj u omiljene tekstove?