Dobrodošli

• “U Americi i Evropi horor filmovi većinom pričaju priče o isterivanju i uništenju zlih duhova. Japanski horor filmovi završavaju se sugestijom da duhovi i dalje ostaju prisutni. To je zato što Japanci ne smatraju da su duhovi isključivo neprijateljski raspoloženi, već i da su oni bića koja koegzistiraju sa našim svetom“, rekao je Koji Suzuki, autor romana “Ringu”, po kojem je snimljen istoimeni film

Japanska kinematografija ima dugu tradiciju horor filmskog žanra koja počinje još dvadesetih godina prošlog veka. Japanski horor film usmerava se pre svega na psihološki horor i stvaranje osećaja napetosti (tzv. saspens), uključuje duhove i „poltergajste“, a mnogi filmovi sadrže teme koje vode poreklo iz folklora i narodne religije: opsednutost, egzorcizam, šamanizam, prekognicija, „vokal“ natprirodna bića.

Od početka 21. veka, u Holivudu je snimljen čitav niz adaptacija nekih od najpoznatijih japanskih horor filmova. Filmska kritika i publika saglasni su u tome da nijedna od njih nije uspela da se približi snazi izraza i estetskim vrednostima originalnih ostvarenja na kojima su zasnovane.

- (Kairo), 2001

*Sinopsis: Neobične stvari počinju da se događaju grupi mladih stanovnika Tokija nakon što njihov zajednički prijatelj izvrši samoubistvo. Jedan od njih prepoznaje priviđenje mrtvog prijatelja u senci na zidu, a kompjuter drugog ne prestaje da pokazuje čudne, sablasne slike. Da li to, možda, njihov pokojni prijatelj pokušava da stupi u kontakt sa njima s onu stranu groba, ili su na delu neke mnogo mračnije sile?

Zlokoban i zastrasujući tehno-horor, čija se umetnička vrednost nalazi u njegovoj neodoljivoj sugestivnoj moći, pre nego u kompjuterski generisanim “krvavim” efektima. Kultno delo japanskog horor filma: urbano otuđenje u savremenom, visoko tehnološkom društvu nikada nije imalo jeziviji oblik.

- Ju-On: Mržnja* (Juon), 2002

*Sinopsis: Takashi Shimizu je nakon uspeha koja su u Japanu doživela njegova dva tzv. direct-to-video filma, dobio priliku da priču o kletvi koja nastaje kada neko u umre nasilnom smrću u stanju krajnje razjarenosti prikaže i na velikom platnu. Film predstavlja modernu priču o duhovima, koja skoro pa potpuno napušta žanrovske konvencije “gotskih” priča kakve su poznate na zapadu. Ističu se epizodična struktura nelinearne naracije te majstorska upotreba zvuka, šumova i muzike. Shimizu ne želi da analizira prokletstvo, objasni duhove ili završi film silovitim klimaksom u Holivudskom stilu. On želi da gledaoci emocijama iskuse kletvu i duhove.

Film koji, možda, bolje nego bilo koji drugi u istoriji horor žanra postiže uznemirujući osećaj nelagode i straha koji prevazilaze moć razumevanja.

- Audicija* (Odishon), 1999

*Sinopsis: Sedam godina nakon smrti svoje žene, sredovečni uspešni biznismen Aojama odlučuje se da posluša predlog svog sina i ponovo se oženi. Njegov prijatelj Jošikava koji se bavi filmskom produkcijom, predlaže mu da organizuju lažnu filmsku audiciju na kojoj će mlade kandidatkinje, u stvari, konkurisati za brak sa Aojamom. Kada se pojavi Asami, bivša balerina odlučna da postane filmska zvezda, Aojama pomišlja da je našao onu pravu. Ali ispostavlja se da Asami nije ono za šta se izdaje i priča kreće u potpuno neočekivanom smeru.

Film je snimljen po istoimenom kultnom romanu slavnog japanskog knjizevnika Rju Murakamija.

Za vreme prikazivanja filma na Roterdamskom filmskom festivalu 2000. godine, rekordan broj gledalaca je napustio filmsku salu, a na švajcarskoj premijeri gledalac se onesvestio i bila je potrebna hitna lekarska intervencija.

Kventen Trantino film smatra istinskim remek-delom a za hevi-metal muzičara i horror sineastu Rob Zombija “Audicija” je najeziviji i najuznemirujući film koji je gledao.

Istinsko remek-delo horror žanra i japanske kinematografije koje nikoga ne može ostaviti ravnodušnim.



Dodaj u omiljene tekstove?