Dobrodošli

• U jednoj bolnici u njujorškom Bronksu, negde pred kraj šezdesetih godina prošlog veka, jedan težak bolesnik koji je zbog moždanog udara izbugio moć govora oporavljao se već 2 godine. Lekari koji su ga lečili konstatovali su da je njegovo oštećenje doživotno, sve dok jednog dana dežurno bolničko osoblje nije opazilo bolesnikovo pevušenje. Mučio se dok je izgovarao reči, ali to je bilo drastično poboljšanje.

Lekarka koja ga je čula od tada mu je po nekoliko puta sedmično pravila društvo i pevala zajedno s njim. Čak se potrudila da nabavi i jednu malu, dečju harmoniku koja im je pomagala u ovoj neobičnoj terapiji. Nakon nekoliko meseci upornog vežbanja, čovek je znao da otpeva mnoge cele pesme, a ubrzo zatim mu se moć govora potpuno vratila.

Nažalost, iako je od tada prošlo gotovo 50 godina, ovoj jednistvenoj metodi nije data šansa, čak je često i osporavana. Bez obzira što je kasnije 1 neurohirurg iz iste ove bolnice u Bronksu svojim eksperimentima nepobitno potvrdio blagotvornost terapije muzikom na osobe koje se oporavljaju od moždanog udara, muziko-terapija je bila potpuno zapostavljena. Tek u ponekoj bolnici zadržala se uglavnom među medicinskim osobljem.


Međutim, u skorije vreme sve je više neurologa koji su se zainteresovali i počeli proučavati kako muzika deluje na ljudski mozak. Danas su stručna istraživanja čitavog čovekovog tela, pa i mozga, znatno olakšana zahvaljujući modernoj tehnologiji. Uz pomoć nje mogu se u realnom vremenu posmatrati svi procesi koji se trenutno odvijaju u mozgu. Na ovaj način posmatra se i kako mozak reaguje na muziku, šta se dešava u umu čoveka koji sluša ili komponuje muziku.


Najsavremeniji skeneri, magnetne rezonance i drugi medicinski aparati koji se koriste za ispitivanje mozga definitivno su potvrdili da muzika itekako utiče na rad mozga. Uzročno - posledične veze između muzikoterapije i oporavka pacijenata sa moždanim oštećenjima danas su neosporive. Sasvim je jasno da muzika vrlo povoljno utiče na proces rehabilitacije od moždanog udara.

Prema jednoj finskoj studiji koju su sproveli naučnici sa Univerziteta u Helsinkiju aktivno slušanje i opuštanje uz muziku dovodi do aktiviranja široke mreže neurona u različitim moždanim regionima koji direktno utiču na pažnju, govor, pamćenje, razvoj emocija i motoriku čoveka.


U ovom istraživanju učestvovalo je 60 pacijenata na oporavku koji su razvrstani u tri grupe. Jednima su puštane najomiljenije pesme, drugi su slušali audioknjige, dok su oni iz treće grupe mogli sami da biraju šta žele da slušaju. U sledeća dva meseca pacijenti iz svih grupa morali su slušati audio zapise koji su im dati po 60 minuta intenzivno, svakoga dana. Istovremeno su neurolozi i psiholozi radili sve uobičajene procene. Krajnji rezultat je pokazao da su kod onih koji su slušali muziku počele da se vraćaju sposobnosti verbalnog pamćenja i koncentracije i da se popravlja raspoloženje.


Iako još nije utvrđeno koji tačno mehanizam u mozgu doprinosi ovom poboljšanju, studija je dokazala da intenzivno slušanje muzike može kod osoba koje su preživele moždani udar u značajnoj meri povećati šanse za kognitivni oporavak i za podizanje raspoloženja. Raspoloženje je podjednako važno kao i povratak kognitivnih sposobnosti, jer eliminiše mogućnost zapadanja u depresiju koja je vrlo česta kod bolesnika kojima predstoji dug proces neizvesnog oporavka.


Slušanje muzike, ima još pozitivnih efekata. To je pokazalo jedno istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Barseloni. Prema njegovim rezultatima, slušanje muzike pospešuje oporavak i koordinaciju gornjih ekstremiteta. Učinak je bolji kada se muzika sluša, svira i pjeva u grupi, a najbolji ako grupa ima mogućnost korišćenja metronoma.

Dodaj u omiljene tekstove?