Dobrodošli

• Suprotno verovanju, grom može udariti tri, pet, pa čak i deset puta u isto mesto. Ili ste mislili da grom nikad ne udari u isto mesto dva puta? Pogledajte još neke činjenice o gromu.

Nakon stotine godina proučavanja naucnici imaju teoriju o tome kako gromovi nastaju, ali još se uvek može dosta toga naučiti o gromovima.

Leto je vrhunac sezone grmljavina pa nije loše ponoviti neke činjenice i ukloniti mitove koji se povezuju s grmljavinom:

1. Tornado i uragani su opasniji od groma

MIT!

Grom ubije više ljudi za godinu dana, nego tornado i uragani. Zapravo je grmljavina jedna od najpodcenjenijih vremenskih opasnosti. Od groma je, što se tiče vremenskih nepogoda, po ljudski život opasnija samo poplava.

2. Grom vas može pogoditi i kad ste u zatvorenom

Činjenica!

Istina, dok grmi najsigurnije je skloniti se u kuću, to ne znači da ne treba sprovesti neke mere prevencije. Ako zgradu u kojoj se nalazite pogodi grom, elektricitet će verovatno prolaziti električnim instalacijama do zemlje. Zbog toga ne telefonirajte na telefon uštekanom u zid, sklonite se od tekuće vode ili uredjaja za pranje, pećnica, kompjutera ili bilo čega što je povezano na električne instalacije u zgradi.

3. Dok grmi treba izbegavati automobile

Mit!

Nakon zgrade ili kuće, automobil je u sustini jedno od najsigurnijih mesta na kojem možete biti dok grmi. Naravno ako imate fiksni krov. Golf vozila i kabrioleti nisu sigurni.

4. Gromovi često ruše avione

Mit!

Zapravo, gromovi redovno pogode avione ali se oni zbog toga vrlo retko sruše. U proseku svaki komercijalni avion grom pogodi barem jednom godišnje. Većina aviona napravljena je od aluminijuma koji dobro provodi elektricitet, a avioni imaju i stroge mere zaštite od udara groma.


5. Dok grmi treba ištekati električne aparate

Činjenica!

Električni napon kojeg izbacuje grmljavina može oštetiti elektroniku čak i ako vam kuću ne pogodi grom. Isključite kompjutere, televiziju i drugu elektroniku pre oluje jer ako to činite kad počne, mogli bi povuci kabl u trenutku samog udara groma.

6. Grom nikad ne pogodi dva puta isto mesto

Mit!

Tokom jedne oluje grom može pogoditi jedno te isto mesto i više nego jednom.

7. Dok grmi nije sigurno nalaziti se na otvorenom

Činjenica!
Ako vas grmljavina zatekne na otvorenom potražite sklonište u nekoj zgradi ili automobilu. Nema li ih u blizini sklonite se otvorenih polja na kojem ste vi najviša točka, visokih stabala koji lako privlače grom ili drugih visokih objekta. Sklonite se od vode i ne ležite na tlu.

Šćućurite se (svako zasebno), po mogućnosti u nekom udubljenju u zemlji, skupite noge i glave. Skolnite sa sebe sve metalne predmete. Ako vam se kosa nakostrešila ili čujete zujanje koje dopire iz obližnje stene, ograde ili nekog drugog objekta, bez odlaganja premestite se na neko drugo mesto.

8. U zatvorenom se zadržite barem još pola sata nakon prestanka oluje

Činjenica!

Većinu ljudi grom ne pogodi u samom vrhuncu oluje. Grom može pogoditi i do 15 kilometara od mesta na kojem pada kiša. Ukoliko čujete grmljavinu sklonite se u područe koje ne može biti pogođeno.

9. Udaljenost oluje može se izračunati brojanjem

Činjenica!

Za čudo, stari deči trik u osnovi je tačan. Svetlost putuje brže od zvuka tako da se grom vidi pre nego se čuje.
Brojite sekunde koje su prošle od pojave groma do zvuka koji ga prati. Broj sekundi pomnožite brzinom zvuka koja iznosi približno 340 metara u sekundi. Rezultat je upravo ono što tražimo, udaljenost na kojoj je grom udario.

Primer, nakon što ugledamo munju brojimo: 1, 2, 3, 4. Začujemo grmljavinu pomnožimo 340 sa 4 što je jednako 1360 i odgovara traženoj udaljenosti u metrima.

Dodaj u omiljene tekstove?