Dobrodošli

• Odakle Severnoj Koreji novac za razvijanje nuklearnog programa?

Na to pitanje niko ne može da dâ pouzdan odgovor, ali postoji legenda o tome kako je ova hermetički zatvorena država svojevremeno započela „proizvodnju američkih dolara“. I to ne lažnih, nego pravih.

Istorijski „nadimak“ nekadašnje ujedinjene Koreje, „Zatvoreno kraljevstvo“, danas bi mogao da važi za severni deo zemlje poznat kao Demokratska narodna republika Koreja.

Informacije koje stižu iz ove države kontrolisane su u tolikoj meri da niko sa sigurnošću ne može da kaže kako zaista izgleda život u njoj. Jedna od najvećih zagonetki za analitičare i obaveštajce je odakle severnokorejskom rukovodstvu novac za ambiciozne projekte kao što je nuklearni program, jer zemlja se već decenijama nalazi pod ekonomskim sankcijama.

Krijumčarenje pod državnom kontrolom, od robe široke potrošnje do narkotika, jedna je od mogućnosti koju pominju zapadni mediji i analitičari.

Druga mogućnost koja se pominje je da je Severna Koreja, ni manje ni više, nego štampala svoje američke dolare. Već je poznata priča o „superdolaru“, falsifikovanim banknotama od sto dolara toliko visokog kvaliteta da se gotovo ni ne razlikuju od originala.

Cirkulisala je velika količina „superdolara“, kako su tvrdili američki zvaničnici. Azijom je tokom osamdesetih godina cirkulisalo na stotine miliona superdolara i bila je plodno tle za rasturanje lažnih američkih novčanica jer na tom kontinentu dolar važi za najsigurnije sredstvo plaćanja.

Ako su američke optužbe za proizvodnju lažnih dolara na račun Severne Koreje tačne, otvara se pitanje kako su se Korejci tako izveštili u njihovoj proizvodnji? Severna Koreja bila je zatvorena zemlja i nije održavala diplomatske odnose sa Zapadom još od pedesetih godina.

Odgovor na to pitanje, možda, daje jedna legenda, u kojoj, doduše, ima puno nerazjašnjenih momenata. Međutim, da je u priči koja sledi sve jasno, onda se ne bi radilo o legendi.

Priča počinje u Drugom svetskom ratu. Milioni američkih vojnika nalaze se u Evropi. Neki se bore na severnoafričkom, potom i na italijanskom ratištu, drugi u Britaniji čekaju na iskrcavanje u Francusku.

Svima njima potrebno je isplatiti dnevnice. Američka vlada takođe novčano pomaže i vlade koje se nalaze u izbeglištvu i vojnike iz tih država koji su pred nemačkom najezdom našli utočište na slobodnim teritorijama u Evropi i Severnoj Africi. Pomoć u gotovini Amerikanci pružaju i britanskoj vladi.

U jednom trenutku američki zvaničnici zaključuju da prebacivanje velikih količina gotovog novca preko Atlantika nije dovoljno bezbedno. Nemačke podmornice u to doba još uvek su predstavljale opasnost po savezničke brodove. Brodove je takođe valjalo koristiti za prebacivanje ljudstva i tehnike, a ne paketa novca.

Stoga su, kaže legenda, odlučili da u Evropu prebace mašine za štampanje dolara, sa klišeima i hartijom. Mašine su radile i posle kraja rata, jer je veliki broj američkih vojnika ostao u Evropi, a otpočeo je i Maršalov plan, program ekonomske pomoći evropskim zemljama uništenih ratom.

U jednom trenutku, američka vlada odlučila je da joj mašine za štampanje dolara u Evropi nisu više potrebne i da treba da budu rashodovane. Jednoj od njih to se i desilo, ali je druga, zbog početka Korejskog rata i koncentracije velikog broja vojnika na tom poluostrvu tamo i prebačena.

Međutim, u jednom od napredovanja na jug, korejski komunisti zaplenjuju mašinu, klišee i hartiju. Prebacuju ih na sever i tako u Severnoj Koreji počinje proizvodnja, ne falsifikovanih, već pravih američkih novčanica.

Sumnje da se nešto čudno događa pojavljivale su se kada se u svetu, sedamdesetih, pojavilo više američkih dolara iz pedesetih godina nego što bi to bilo uobičajeno. Međutim, američka vlada nikada nije priznala da je izmestila mašinu za štampanje novca u Koreju.

Kao što rekosmo, mnogo je otvorenih pitanja u ovoj priči, ali ponavljamo da se radi o legendi. Međutim, nema ni odgovora na pitanje odakle Severnoj Koreji sredstva za razvoj skupog nuklearnog programa.

Američke novčanice iz pedesetih godina vrede i danas. Treba podsetiti da su se dolari štampani još u vreme američkog građanskog rata, takozvani grinbeksi, nalazili u opticaju i sto godina pošto su štampani.

Tako je moguće da, iako je Amerika u opticaj izbacila nove novčanice sa izuzetnom zaštitom, Severna Koreja ima dovoljno američkih dolara štampanih pedesetih godina.

Dodaj u omiljene tekstove?