Dobrodošli

• Dugo se verovalo da je čovekov razvoj dugačak proces koji se sastoji od stalnog napretka koji će trajati zauvek. Naučnici, međutim, veruju da je ljudski rod dosegao svoj vrhunac i da se upravo kreće preko svojih mogućnosti, odnosno da je čovekov napredak u opadanju.

U okviru velikog istraživanja proveravani su podaci stari 120 godina. Naučnici su zaključili da postoje granice kada su ljudske karakteristike i osobine, poput godina života, u pitanju, kao i krajnje granice ljudske visine i snage.

U ovom trenutku i dalje nastojimo da pomeramo te granice, podsećaju naučnici. Oni upozoravaju da, s obzirom na način na koji menjamo okolinu u kojoj živimo, misleći i na globalno zagrevanje, ne samo da te granice nećemo uspeti da pomerimo nego će nas posledice globalnog zagrevanja prisiliti na nazadovanje.

Čovečanstvo je dugo napredovalo. Brzina trčanja koja se nekada činila nezamislivom danas je uobičajena, pomerene su i granice kada je čovekov životni vek u pitanju, ali sa vremenom će biti sve manje takvih rekordnih dostignuća i rezultata, pokazuje istraživanje.

Sve manji broj ljudi će uspevati da dosegne rekord u brzini trčanja, niti će ga premašiti, a ni životni vek ljudi se više neće znatno produživati, navodi se u članku objavljenom u časopisu "Frontiers in Psychology".

"Neka svojstva se više ne menjaju nabolje, uprkos stalnim naučnim, medicinskim i nutricionističkim poboljšanjima i dostignućima. To znači da su moderna društva omogućila ljudskoj vrsti da dosegne svoje granice. Prva smo generacija ljudi koja je toga svesna", kaže profesor Žan-Fransoa Tusen sa pariskoga Univerziteta Dekart.

"Istovremeno, u nekim stvarima i dostignućima postepeno nazadujemo. Velikim smo delom za to sami odgovorni, jer smo negativno uticali na sopstvenu okolinu", ističe Tusen.

"Biće to jedan od najvećih izazova veka u kome živimo, naročito zbog pritiska antropogenih čovekovih aktivnosti koje će biti odgovorne za negativan učinak na ljudsko zdravlje i na okolinu", rekao je pariski profesor.

"Proučavajući opadanje pomenutih tendencija, zaključili smo da su one rani signali da se nešto izmenilo, ali ne nabolje. U zadnjih desetak godina među stanovništvom nekih afričkih zemalja primetili smo da se njihova visina u proseku smanjila, što upućuje na to da neka društva nisu više u stanju da obezbede dovoljnu količinu nutrijenata za svoju decu, niti da održe svoje potomstvo zdravim", upozorava Tusen.

Francuski profesor i njegove kolege misle da bi političari, vlade i ostale odgovorne osobe, u trenutku kad su utvrđena ograničenja ljudske vrste, trebalo da se fokusiraju na to da se ljudima obezbedi mogućnost dosezanja sadašnjih limita, a ne da insistiraju na daljem pomeranju granica.

"S obzirom na ograničenja kada je okolna u pitanju, treba uložiti mnogo više sredstava u postizanje ravnoteže, s obzirom na sve snažnije pritiske na ekosisteme. Tek ako se uspe u tome, moći ćemo da razmatramo mogućnost daljeg napredovanja, kada su u pitanju ljudski vek i većina ljudskih biomarkera", zaključuje Tusan.

Dodaj u omiljene tekstove?