Dobrodošli

• Optimizam, kao i pesimizam, spada u takozvani stil ličnosti, koji podrazumeva način na koji se tumače uzroci loših događaja, ističu psiholozi.

Optimista uvek veruje u dobar ishod, dok osobe pesimističnog životnog stila uvek očekuju loša rešenja situacija.

Da li će neko biti pesimista ili optimista, zavisi, pre svega, od naslednog faktora koji određuje temperament.

Veoma je važan i stil ponašanja u primarnoj porodici. Stalno zabrinuti roditelji svojoj deci prikazuju svet pretežno kao opasno i turobno mesto. U ovakvom porodičnom miljeu, teško je očekivati da će dete kada odraste imati optimističan pogled na život.

Optimizam, doduše, može da se nauči i da se vežba. Za takav stav moguće je, metaforički rečeno, stvoriti uslovni refleks, poručuju stručnjaci. Međutim, pre toga je potrebno postići određeni nivo životne mudrosti i jasno definisati sopstvene osnovne životne vrednosti. Tek tada, život i sve ono što se u njemu dešava moguće je posmatrati sa mirom i vedrinom.

Da bismo život mogli da posmatramo sa vedrije strane, potrebno je da mnogo znamo, ne samo o životu, već i o sebi. Samo usaglašeni sa samim sobom mogu dobronamerno sebi i da se nasmeju, kao i onome što im se dešava.

Inače, optimistične osobe su mnogo zadovoljnije u životu i lakše podnose neuspeh. Osnovni kvalitet koji poseduju je nada, a ona nam, kao što znamo, pomaže da prevaziđemo i najteže životne situacije.

Dodaj u omiljene tekstove?