Dobrodošli

•
Karijes je po učestalosti druga bolest čovečanstva, odmah nakon prehlade. Stomatolozi smatraju da do nje ne bi trebalo uopšte doći, ali neznanje i nemar čine svoje.Na primer, u Brazilu 60 odsto dece dobije karijes do svoje treće godine. Jedan od razloga je to što deca koja se hrane na bočicu ne peru zube nakon obroka, što je naročito važno uveče, kad obično piju slatke napitke.

Nekoliko osnovnih informacija o zubima i njihovoj zaštiti:

1. Pljuvačka

U određenoj meri pljuvačka štiti zube od bakterija koje uzrokuju karijes i upalu desni. A zdravlje zuba ne zavisi toliko od količine slatkiša ili neke druge hrane koje pojedete, već od toga koliko često jedete. Dok spavamo izlučuje se najmanje pljuvačke. Zato je jedna od najgorih stvari koje možete učiniti svojim zubima da pojedete ili popijete nešto slatko, ne operete ih i zatim odete na spavanje.

2. Karijes

Bakterije se hrane ostacima hrane u ustima, a šećer im posebno pogoduje. Dok se hrane i razmnožavaju, bakterije pretvaraju šećer u kiselinu koja oštećuje zubnu gleđ. Zub zato počinje da se kvari i vremenom na njemu nastane šupljina. U početku se ne oseća bol, ali kada se karijes proširi do mekog tkiva koje ispunjava unutrašnjost zuba, mogli biste da osetite jaku bol.

3. Kamenac i bolesni desni

Kamenac se treba pažljivo i redovno odstranjivati čišćenjem. Ako to ne radite s vremenom će se stvrdnuti i na zubima će nastati naslage zubnog kamenca. To može uzrokovati upale i povlačenje zubnog mesa. Ako ne vodite računa, tkivo oko zuba moglo bi toliko da se ošteti da će zubi početi da vam ispadaju. Ljudi izgube više zuba zbog bolesti desni nego zbog karijesa.

4. Bakterije – većina je dobra

Jedan od najraznolikijih ekosistema na svetu nalazi se u ljudskim ustima. Broj poznatih bakterija usne duplje povećao se na preko 500, a ta je raznolikost tako velika da može konkurisati tropskoj prašumi. Srećom, nisu sve bakterije štetne, one zapravo imaju pozitivno delovanje, štite usnu duplju i pomažu da ostane zdrava. Tek nekoliko bakterija uzrokuje probleme, kao što su karijes i paradentoza.

5. Mlečni zubi

Zubi male bebe se počinju razvijati pre rođenja, ali u većini slučajeva izlaze iz zubnog mesa od 6. do 12. meseca života. Do svoje treće godine većina dece ima svih 20 mlečnih zuba. Do pete ili šeste godine ovi će zubi početi da ispadaju i otvoriće prostor za rast stalnih zuba.

6. Zubi odraslih

Između 12. i 14. godine, većina dece izgubi sve mlečne zube i ima trajne zube. Ukupno imamo 32 takva zuba, dakle 12 više nego kad smo bili mala deca. Zadnja četiri, umnjaci, obično izrastu kasnije od ostalih, u periodu od 17. do 21. godine.

7. Vađenje umnjaka

Ako umnjaci ne izrastu pravilno, možda će biti potrebno da ih izvadite.

8. Od čega su sačinjeni zubi?

Deo zuba koji se vidi iznad desni naziva se kruna. Nju prekriva tvrda, sjajna gleđ. Gleđ je najčvršća stvar u našem telu, a štiti osetljive unutrašnje delove zuba.

Ispod gleđi se nalazi dentin, osetljiva supstanca koja čini najveći deo zuba. I dentin je tvrda stvar, ali ne toliko kao gleđ.

Dentin štiti unutrašnji deo zuba koji se naziva pulpa. Tu se nalaze krvni kapilari i završeci živaca. Dotok krvi čini zube zdravima i živima. A završeci živaca šalju poruke mozgu, na primer jedemo li nešto hladno ili vruće, imamo li karijes ili neko drugo oštećenje. Pulpa ide sve do korena, koji je skriven ispod desni.

Dodaj u omiljene tekstove?