Dobrodošli

• Iako deluje da interesovanje za izbor za Pesmu Evrovizije opada u Evropi, ali i u Srbiji, ogroman broj ljudi će sesti ispred televizora i pratiti finale ovog takmičenja.

Izbor predstavnika Srbije na ovom takmičenju uvek izaziva veliku pažnju publike. Međutim, od pobede Marije Šerifović 2007. nijedna pesma nije ostvarila veći uspeh.

"Više nema euforije oko ovog takmičenja", kaže Vladimir Petković, doktorand na Univerzitetu u Brizbejnu, koji se u svojim istraživanjima bavio nacionalnim i seksualnim identitetom u ovom takmičenju.

"Verujem da dosta ljudi ni ne zna ko je naš kandidat", dodaje.

Srbiju je u finalu izbora za Pesmu Evrovizije predstavljala Balkanika i Sanja Ilić s pesmom "Nova deca". Osvojili su 19.mesto.

"Ma koliko ljudi pričali da ih to ne interesuje, Evroviziju svi gledaju", kaže Lord koji je se takmičio s pesmom "Samo nek se okreće" na ovogodišnjoj Beoviziji, izboru za nacionalnog predstavnika.

Ovaj muzičar smatra da je su ovakva takmičenja odličan način da za vas sazna veliki broj ljudi, iako učestvovanje na Evroviziji ne garantuje uspešnu karijeru.

S tim stavom se slaže elektro pop pevačica Bojana Vunturišević, koju takmičenja ove vrste nikada nisu interesovala.

"Bosanci su poslali Laku pre nekoliko godina, Crnogorci Ramba (Amadeusa) i grupu Who See, mi nemamo dobro pesmu", kaže ona, podsećajući na primere Bojane Stamenov i Tijane Bogićević, u čijim se životima "ništa nije promenilo" učestvovanjem na ovom takmičenju.

Sara Jovanović je zajedno s Nevenom Božović i Mirnom Radulović predstavljala Srbiju na izboru za Pesmu Evrovizije 2013 kao projekat Moje 3, nakon uspeha u emisiji za potragu za talentima "Prvi glas Srbije".

Ovo iskustvo opisuje kao predivno, zbog toga što u Srbiji ne postoji puno prilika za nastup ove vrste, ali i kao "šok", jer posle takmičenja u popularnoj televizijskoj emisiji, tri mlade pevačice nisu se mnogo pitale oko izbora pesme s kojom su se takmičile.

[code]Slične rasprave o značaju Evrovizije i njenom uticaju na popularnu muziku i kulturu vode se širom Evrope.[/code]

U Rusiji milioni gledalaca prate ovo takmičenje. Iako ne žele da priznaju da ih to interesuje, pripadnici intelektualne elite prate šta se dešava, kaže Aleksandar Kan, novinar koji se bavi temama iz kulture u ruskoj službi BBC.

"Većina Evroviziju shvata veoma ozbiljno, navijaju za 'naše' i mrze one koji ne glasaju za 'nas'", izjavio je on.

Iako deluje da se postkomunističke zemlje najviše trude oko takmičenja, Vladimir Petković smatra da je to mit.

On ukazuje na primer Švedske u kojoj postoji četiri kruga takmičenja za izbor nacionalnog predstavnika.

"Još od pobede grupe Aba, Šveđani tretiraju Evroviziju veoma ozbiljno, to je deo muzičke industrije", tvrdi on.

S druge strane, zemlja koja ima najjaču muzičku industriju u Evropi - Velika Britanija pomalo posprdno tretira Pesmu Evrovizije.

"Mnogi u Britaniji ismevaju Evroviziju: pesme, kostime, način glasanja," kaže Stiv Rozenberg, dopisnik BBC iz Moskve i veliki poznavalac ovog takmičenja.

On veruje da je to zbog toga što Britanija jako dugo nije postigla dobar rezultat na ovom izboru, ali da bi se situacija promenila kad bi ovu zemlju predstavljala dobra pesma.

Ipak čini mu se da se države u istočnoj Evropi, poput Ukrajne, Azerbejdžana i Rusije više trude, jer je to pitanje "nacionalnog ponosa". Najviše u Rusiji koja u želji da se potvrdi kao supersila na izbor za Pesmu Evrovizije šalje najveće zvezde poput Alje Pugačove ili Dime Bilana.

Etno kao dobitna formula?

Uz podsećanje da sem "Molitve" Marije Šerifović i "Lane moje" Željka Joksimovića, nijedna druga pesma nije "ušla u narod", Petković misli da nije neophodno da pesma ima folklorne elemente da bi uspela na ovom takmičenju.

Navodi Bugarsku kao zemlju, čiji predstavnici završe u prvih pet u poslednje tri godine, a za ovogodišnjeg takmičara, pored bugarskih autora, angažovani su i strani kompozitori .

Kako je pesma srpskog predstavnika pomalo "igra na tu kartu", posle nekoliko čistokrvnih pop kompozicija, može se pomisliti da se etno zvuk vraća u modu.

"Ali, etno nigde nije ni odlazio", kaže Lord, koji ne vidi ništa loše u korišćenju tradicionalnih muzičkih motiva. "Najvažnije je kako je su ti elementi upakovani."


Dodaj u omiljene tekstove?