• Poslednja istraživanja sprovedena u Americi kažu da na spavanje ljudi potroše oko 26 godina života, što je trećina ukupnog broja godina života. U istim istraživanjima je navedeno da je ljudima dovoljno oko 6,4 do 7,5 sati sna, a pokazalo se da žene uspešno funkcionišu i sa 6 sati.

Još podataka iz istraživaja ukazuju da oko 3 odsto stanovništva može da spava oko 3 sata noću bez posledica.

Naravno, većini ljudi je potrebno mnogo više sna, ali generalno gledano, već sada spavamo kraće nego naši preci.
Ako sebi uskraćujemo san, dugoročno oštećujemo svoj zdravlje. Nedavna studija je pokzala da se mozak tokom sna čisti od toksina koji se grade tokom dana.

Ali, šta ako nemate dovoljno vremena za spavanje? Ako stažirate, učite, idete na posao, radite noćne smene?
Jedna stvar kojom možete dobiti više vremena jeste da preuredite svoj ciklus spavanja.
Paleoantropolozi kažu da naši preci najverovatnije nisu spavali sedam sati odjednom jer bi bili lak plen. Umesto toga, oni su verovatno spavali nekoliko puta u različitim razdobljima dana. A možete i vi tako.

Ono što mi smatramo „normalnim“ ciklusom spavanja zove monofazno.
To je spavanje u jednom dugom razdoblju u toku noći.

U nekim južnoevropskim i latinoameričkim zemljama, stil spavanja je dvofazan.
Oni spavaju pet do šest sati noću, sa 60-90 minuta sieste tokom podneva.

Pre pojave veštačkog svetla, većina ljudi spavala je iz dva puta svake noći, od po četiri sata svaki put, sa sat vremena budnosti između. To je dvofazni sistem. Zatim tu je polifazni san. To je spavanje u različito vreme i različite vremenske dužine u toku dana. Pojedini poznati su spavali na ovaj način: Nikola Tesla, Franc Kafka, Vinston Čerčil, Leonardo da Vinči. Jedan od primera je da na svakih šest sati spavate po pola sata a noću dva sata. I možete da funkcionišete. Ili drugi način je tri sata sna između 1 i 4 uveče, zatim po 20 minuta spavanja u 9 ujutru, 2 popodne i 9 uveče. To je 4,5 sati spavanja tokom dana. Međutim, ne postoji mnogo naučnih istraživanja vezanih za polifazno spavanje, ali se smatra da većina životinja spava na ovaj način, ali i dalje nema odgovora na pitanje koliko je sna ljudskom mozgu zaista potrebno.

San se odvija u tri faze (lagani san, duboki san i REM faza) i REM faza se smatra najbitinijom. Ni u jednoj fazi se ne ostaje predugo, one se smenjuju tokom noći. Sa spavanjem u fazama, ideja je da se iskuse ove tri faze u kraćim vremenskim rokovima a da se čovek probudi odmoran. Još uvek ne znamo tačan cilj ovih faza spavanja. Postavlja se pitanje da li polifazno spavanje omogućava dovoljno REM spavanja? Pojedinci koji spavaju u fazama kažu da oni zapravo brže uđu u REM fazu na ovaj način. Ostaje nam da pogledamo šta su mane spavanja u fazama.

Dosadan i ograničen društveni život. Za one koji hoće da izađu da piju sa prijateljima, da gledaju filmove do kasno ili da se igraju sa decom, ovo je drastična promena ponašanja. Druga briga se javlja u vezi sa kardiovaskularnim problemima jer su istraživanja pokazala da oni koji spavaju manje od 5 ili 6 sati noću imaju veću šansu oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti. Svakako nam je potrebno više istraživanja na temu sna i spavanja kako bismo doneli konačan zaključak o tome šta je bolje za prosečnog spavača.

Ako ste dobri sa engleskim, odgledajte ovaj video:



Dodaj u omiljene tekstove?