Dobrodošli

• Knjige i novine, pisma i razglednice čije su strane požutele uvek ostaju nemi svedoci prošlosti. No, da li znate zašto se na papiru starenje manifestuje kroz žutu boju?

Pretpostavlja se da je papir nastao u Kini oko 100. godine pre nove ere. Pravio se od konoplje, kore drveta, bambusa i ostalih biljnih vlakana koja su bila pogodna za tu svrhu. Uskoro je stigao u Aziju gde se koristio za zvanična i važna dokumenta, ali kako je proces njegovog pravljenja postao efikasniji i jeftiniji, tako je i upotreba papira postala rasprostranjenija.

U Evropi je papir počeo da se upotrebljava oko XI veka. Istoričari veruju da je prvi pisani dokument na papiru nastao u Španiji i da je u pitanju bila zbirka tekstova koji su se čitali tokom mise. Ovaj papir je bio napravljen od lana, dok je štampanje knjiga evoluiralo u XV veku sa pojavom Gutenbergove štamparske mašine. Sredinom XIX veka drvena vlakna ulaze u proizvodnju upotrebe papira, pa se nameće pitanje – šta se time promenilo?

Godine 1844. Kanađanin Čarls Fenerti i Nemac Fridrih Gotlob Keler, knjigovezac i tkač, došli su nezavisno jedan od drugog do zaključka da je drvena pulpa znatno jeftinija od pamuka, ali da se u procesu proizvodnje papira ponaša isto. Zahvaljujući njima, upotreba drveta u proizvodnji papira proširla se širom Zemljinog šara. Uprkos ovom praktičnom obrtu, postoji i jedan nezgodan faktor, a to je da ovakav je papir skloniji oštećenjima koji su posledica kontakta sa sunčevom svetlošću i kiseonikom.

Naime, drvo se sastoji od dve polimerne supstance celuloze i lignina. Celuloza je najrasprostranjenija organska materija u prirodi, bezbojna je i odlično reflektuje svetlost, pa je iz ovih razloga mi vidimo kao belu. Ipak, celuloza je podložna oksidaciji koja uzrokuje gubitak elektrona i oslabljuje njena materijalna svojstva što dovodi do apsorpcije svetla. Ipak, proces oksidacije nije zaslužna za bojenje papira u žuto.

S druge strane, lignin daje drvetu čvrstoću i funkcioniše po principu lepka koji čvršće povezuje vlakna celuloze što omogućava drveću da raste uvis. Ova supstanca je takođe podložna okisdaciji koja menja njegovu molekularnu strukturu. Zbog toga se menja i način na koji lignin apsorbuje i reflektuje svetlost, a sa tim se menja i način na koji mi vidimo papir kao žućkast ili braonkast.

Kako bi se izbegla disokolorizacija nekih bitnih pisanih dokumenata koristi se papir koji sadrži minimalan nivo lignina. Ukoliko ste se pitali da li se knjige i novine koje imate godinama mogu izbeleti, odgovor je negativan, a da bi listovi ostali beli što duže preporučljivo je da knjige, novine i ostala dokumenta držite na hladnom, suvom i mračnom mestu.

Dodaj u omiljene tekstove?