Dobrodošli

• Ljudski mikrobiom, zajednica bakterija koje žive u nama, mogao bi da ima važnu ulogu u prevenciji i lečenju bolesti, tvrde naučnici.

U svakom od nas žive milijarde bakterija čija se ukupna masa procenjuje na oko 1,5 kilogram. Donedavno većina tih bakterija bili su "slepi putnici" jer o njima nismo znali skoro ništa. Međutim, u poslednjih deset godina, koristeći najnovije metode DNK analize i bioinformatike, naučnici uspešno analiziraju bakterije koje žive u nama.

"Čini se da mnoge bolesti imaju korelacije s mikrobiomom. Ako nađemo te korelacije, moći ćemo da razvijemo dijagnostiku. U nekim slučajevima te veze bi nam mogle dati ideju za razvoj terapeutskih metoda", izjavio je Erik Alm, jedan od direktora Centra za mikrobiomsku informatiku i terapeutiku u Bostonu.

Posebna pažnja naučnika usmerena je na istraživanje naših creva, koja su prava džungla mikroorganizama.

"Crevni mikrobiom je velika zajednica sastavljena od biliona bakterija i gljivica koje se nalaze u svakom ćošku našeg gastrointestinalnog trakta i imaju veliki uticaj na naš metabolizam, telesnu težinu, sklonost bolesti, imunološki sistem, apetit i raspoloženje. Ovi mikroorganizmi uglavnom žive u debelom crevu, a svojom brojnošću nadvladavaju ostale ćelije u našem telu. Konceptualno, trebalo bi da ih razmatramo kao novootkriveni organ, težak nešto više od našeg mozga i gotovo jednako važan”, rekao je za britanski magazin Focus Tim Spector, profesor genetske epidemiologije na Kraljevskom koledžu u Londonu i voditelj projekta “British Gut”.

Ne pate od bolesti zapadnih civilizacija

Studija iz prošle godine pokazala je da Hadžapi (pleme Hadža), lovci sakupljači koji žive u Tanzaniji, imaju jednu od najvećih raznolikosti mikroorganizama u crevima.

Njihov crevni mikrobiom je oko 40 odsto bogatiji nego kod prosečnog Amerikanca i oko 30 odsto raznolikiji nego kod prosečnog Britanca.

Prosečni pripadnik plemena Hadža tokom godine kombinuje na svome meniju oko 600 biljnih i životinjskih vrsta, a njegova ishrana se menja u zavisnosti od godišnjih doba u Tanzaniji. Nasuprot njima, prosečan čovek na Zapadu u svojoj ishrani ima najviše 50 biljnih i životinjskih vrsta. Hadžapi gotovo da i ne pate od raširenih bolesti zapadne civilizacije kao što su alergije, srčana oboljenja i rak.

Dodaj u omiljene tekstove?