Dobrodošli

• U šali se kaže da svako selo u Srbiji ima svoje običaje, ali za jedan se može reći da je čvrsto ukorenjen i svima zajednički. To je ostavljanje hrane i pića na grobljima. Iako nije u duhu pravoslavlja, a nadležni su čak propisali i novčane kazne, često za pomene i zadušnice grobna mesta kod nas izgledaju kao slavske trpeze.

Anketa potvrdjuje da čak 82 odsto nosi hranu na groblje.

A zašto sa prepunim torbama i korpama odlazimo na počivališta najmilijih, od kada praktikujemo ovaj paganski običaj, šta se zapravo iznosi za pokoj duše, gde još grešimo u religiji i verovanjima u "Jutru" na TV Prva govorili su Vesna Marjanović, etnolog, i Stojadin Pavlović, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije.

"Religija ne predviđa iznošenje hrane na groblje. Naša hrišćanska nauka nije to nigde propisala, pa ne može da zabrani, mi nemamo mehanizam da to branimo, možemo da savetujemo i preporučujemo i da učimo i to naša Crkva radi decenijama…Ne hrani se duša sa hranom sa kojojm se hrani telo", rekao je Pavlović te dodao da se preporučuje da se na groblje iznese samo vino, malo žita, sveća i mala pogača.

Crkva, navodi, predviđa molitvu za dušu, ali dodaje da je primetio da poslednje vreme veliki broj ljudi, ipak, ne donosi velike količine hrane.

Etnolog Vesna Marjanović podseća da se to radio "odvajkada" i da je to spojeno staroslovensko i balkansko nasleđe.

Jeste pagansko, jer se kosi sa crkvenim pravilima…
To je uglavnom primereno seoskom stanovništvu i sa migracijama u grad mi smo dobili malo izmenjenu sliku gradske kulture”, poručila je ona.

Dodaj u omiljene tekstove?