Dobrodošli

• Ranoranioci su bili najmanje pospani i najbrže su reagovali u zadacima koje su dobili u jutarnjim satima, a pokazalo se i da su bitno bolje obavljali zadatke u to vreme u odnosu na "noćne ptice".

Moždane funkcije "noćnih ptica" i ranoranilaca razliku je tokom radnog dana, pokazalo je istraživanje koje prenosi BBC.

Naučnici su svakodnevno između 8 i 20 sati snimali mozak "noćnih ptica" koje obično idu oko 2:30 sati na spavanje, a ustaju oko 10:15, kao i mozak ranoranilaca koji ležu pre 23 sata, a ustaju oko 6,30 sati. Utvrdili su da osobe koje kasnije ležu imaju manje konektiviteta u delovima mozga povezan sa održavanjem budnog stanja.

Takođe su imali slabiju pažnju, sporije reakcije i i pojačanu pospanost. Naučnici kažu da to sugeriše da su "noćne ptice" u nepovoljnijem položaju zbog "ograničenja" uobičajenog radnog dana.

U istraživanju je učestvovalo 38 osoba i snimana je njihova moždana funkciju u mirovanju uz pomoć magnetske rezonance.

Dobrovoljci su od 8 ujutru do 20 časova obavili niz zadataka, a upisivan je osećaj pospanosti.

Ranoranioci su bili najmanje pospani i najbrže su reagovali u zadacima koje su dobili u jutarnjim satima. Pokazalo se da su mnogo bolje obavljali zadatke u to vreme u odnosu na "noćne ptice".

Ljudi koji ležu kasnije bili su najmanje pospani i najbrže su radili oko 20 sati iako njihovi rezultati nisu bili značajno bolji od ranoranilaca.

Konektivitet u mozgu u područjima povezanima s boljim učinkom i manjom pospanosti bio je u svakom trenutku značajno veći kod ranoranilaca što sugeriše da je kod spavalica konektivitet oslabljen tokom čitavog radnog dana, kažu naučnici.

Dodaj u omiljene tekstove?