Dobrodošli

• Trećinu života provodimo spavajući, a bez sna ne bismo mogli da preživimo.

Dok spavamo mozak obavlja funkcije pamćenja i procesuiranja informacija. Telo se oslobađa toksina i popravlja sve „kvarove”, omogućavajući nam da funkcionišemo normalno kad se probudimo.

Čak i kratkotrajno lišavanje sna utiče na blagostanje organizma. Mnogi ljudi imaju osećaj kao da ne mogu da se sastave nakon samo jedne neprospavane noći, a nakon tri noći sve funkcije se obavljaju daleko ispod granica normalnog. Neke studije su pokazale da nakon 17-19 sati bez sna utiče na kognitivne sposobnosti slično kao i previše alkohola.

Svetlost je važan deo ovog procesa zato što se prema njemu podešava naš cirkadijalni ritam, preko specijalnih senzora za svetlost smeštenih u oku. Oko detektuje svetlo i tamu (dan i noć) i prema njima uspostavlja sat po kom funkcioniše naš organizam.

Uticaj svetlosti je toliko važan, da osobe koje imaju neke poremećaje oka često pate i od poremećaja sna, zbog toga što je i cirkadijalni sat onesposobljen. Bez pristupa svetlu, sat ljudskog tela radi zbunjeno, dodajući po pola sata svom ciklusu od 24h.

Primer za ovo je „džetleg”. Izloženost svetlu se menja kod ljudi koji menjaju vremenske zone brzo putujući avionom. Kada stignemo u drugu vremensku zonu organizam se resetuje, podešavajući svoj sat prema lokalnom vremenu.

POSAO U ZATVORENOM I NOĆNE SMENE

Danas mnogi od nas propuštaju ove prirodne parametre, time što obavljaju posao u zatvorenim prostorijama. Poslovi koji podrazumevaju boravak na otvorenom - zemljoradnja i ribolov sve manje su zastupljeni, pa ljudi postaju vrsta lišena svetla, a ovo se na dalje odražava na kvalitet sna i stanje organizma.

Optimalna količina svetla nije ista za svaki organizam, ali svima je neophodno jako dnevno svetlo, koje nikako ne stiže do nas kada boravimo u zatvorenim prostorijama.

Kao sezonski poremećaj se često navodi depresija koja se dovodi u direktnu vezu sa nedostatkom sunčeve svetlosti.

Zaposleni koji rade noćne smene su u posebnom problemu, s obzirom na to da moraju da rade onda kada je sat organizma podešen da spava. Zbog toga su reakcije usporene i produktivnost je na niskom nivou. Radnici u „trećim smenama” rade dok je organizam pospan i spavaju onda kada organizam to nije, što se odražava na zdravlje. Na kraće staze ovo uzrokuje abnormalne emocionalne odgovore i neprecizno procesuiranje informacija. Na duže staze, ovakve navike mogu da skrate životni vek i do šest godina.

PRIRODNI INTENZITET SVETLA

Oskudno svetlo ne podrazumeva samo smanjen boravak na dnevnom svetlu, već i doba dana kada se izlažemo svetlu. Rad napolju prati količina svetlosti koja se od jutra postepeno povećava i onda postepeno smanjuje kako pada noć. Većini ljudi je usled obaveza dostupno slobodno vreme napolju samo u određeno doba dana, a ovo se posebno odnosi na studente, čiji dan obično počinje kasnije dok vreme koje provode napolju su uglavnom večernji sati. Ovakve navike „odlažu” telesni sat za dva sata i dodatno su podržane hormonskim disbalansima za vreme adolescencije i ranog odraslog perioda.

Često se skreće pažnja na zdravstvene probleme koji nastaju kao posledica pušenja, alkohola i nezaštićenih seksualnih odnosa, ali kada je reč o značaju sna po zdravlje, nedovoljno se ističe kao prioritet. Postepeno smanjenje svetla pred odlazak na spavanje i što više svetla ujutru su preporuke za poboljšanje kvaliteta sna.

Dodaj u omiljene tekstove?