Dobrodošli

• Netflix je izvršio revoluciju na tržištu zabave. Ta striming-platforma je tradicionalnim TV i medijskim gigantima oduzela publiku. Oni sada uzvraćaju udarac. I to istim oružjem.

U poređenju sa gotovo sto godina istorije kompanije Volt Dizni, Netflix se sa svojom 21-om godinom može smatrati početnikom u svetu šou-biznisa. Pa ipak, ta firma je sa svojih 150 miliona pretplatnika neprikosnoveni kralj platforme budućnosti: onlaj-videostriminga.

Najveći konkurent Netflixu je internet-svaštar Amazon sa 100 miliona mušterija. Tu je i Google sa kanalom YouTube koji doduše može da se pohvali sa više od 1,3 milijarde korisnika, ali oni ne plaćaju mesečnu pretplatu kao što je to slučaj sa Netfliksom i Amazonom.

Konkurencija dolazi

Na unosnom tržištu onlajn-striminga je još nekoliko velikih igrača poput HBO ili Hulu, ali bi od sledeće godine konkurencija mogla znatno da ojača. U igru se ubacuje i telekomunikaciona kompanija AT&T koja je nedavno kupila medijsku kompaniju Time Warner, a u njenom vlasništvu je već striming HBO i HBO Now.

I džin Dizni na tržište striminga ulazi preko kompanija koje već poseduje kao što je Hulu. No nedavnom kupovinom medijskog koncerna 21st Century Fox, kolekcija filmova dodatno se proširila. Dizni početkom septembra uvodi svoj servis pod nazivom Disney Plus.

U biznis sada ulaze i kompanije poput Applea, koji na jesen u 100 zemalja sveta pokreće svoj servis Apple TV Plus. Kako bi privukao što više pretplatnika, Apple je za ekskluzivne produkcije pridobio zvezde poput Opra Vinfri, Dženifer Aniston i Riz Viterspun, piše Dojče Vele. Striming potiskuje klasičnu televiziju

I dok je upotreba striminga u stalnom porastu, klasična TV je u fazi povlačenja. Većina korisnika u SAD čak i klasične TV-formate poput vesti prati preko striming-servisa. Američko preduzeće za analizu medijskog tržišta Reportlinker vrednost tržišta onlajn-striminga procenjuje na 125 milijardi dolara. Samo u SAD pretplatnici mesečno na striming-servise potroše dve milijarde dolara. Prosečan Amerikanac nedeljno na gledanje serija i filmova preko striminga potroši isto vremena kao i na radnom mestu.

U Nemačkoj i Evropi korišćenje striminga je slabije, ali je u stalnom porastu. Prema istraživanju nemačkog javnog servisa ARD/ZDF, 60 odsto građana barem jednom nedeljno konzumira pokretne slike preko striminga.

Osim mnogih prednosti striminga prema klasičnom TV-u, poput programa koji nije isprekidan reklamama ili individualnog određivanja vremena gledanja, korisnici ističu u kvalitet programa koji je bolji u poređenju sa klasičnim TV-om. Tome doprinose i sopstveni sadržaji od kojih su neki već ušli u istoriju masovnih medija poput Netflixovih produkcija "Kuća od karata" ili "Čudnije stvari". A tu je naravno i HBO sa fenomenom zvanim "Igra prestola".

Dizni u trku ulazi sa sopstvenim produkcijama poput serijala filmova "Ratovi zvezda" ili animiranim filmovima produkcije Pixar. Istovremeno, Dizni Netflixu neće produžiti prava za prikazivanje svojih sadržaja. Ali to će Dizniju doneti i gubitke, jer mu je Netflix godišnje uplaćivao više od 300 miliona dolara.

Da li je na pomolu rat cena?

Poznavaoci prilika veruju da bi nova konkurencija mogla da rezultira i ratom cena. I dok Netflix u međuvremenu za najpovoljniju pretplati traži ne osam nego devet dolara, Dizni u igru ulazi pretplatom od sedam dolara mesečno. Netfliksu su novi prihodi preko potrebni kako bi novim produkcijama nadoknadio odlazak filmova iz Diznijeve ponude.

Dodaj u omiljene tekstove?