Dobrodošli

• Kompanija Gugl učestvovala je u kreiranju do sada najdetaljnije mape neurona u ljudskom mozgu.

Ova mapa ljudskog mozga pokazuje zapanjujuću količinu detalja, uključujući obrasce veza između neurona, kao i nešto što bi moglo da liči na novu vrstu nervnih ćelija.
Mapa mozga, koja je besplatno dostupna na internetu , prikazuje 50.000 ćelija u tri dimenzije koje prave 130 miliona sinaptičkih veza. Podaci iznose 1,4 petabajta, što je otprilike 700 puta veći kapacitet memorije od prosečnog modernog računara.

"Ova mapa sadrži toliko podataka da stručnjaci još uvek nisu stigli detaljno da je istraže", rekao je stručnjak Viren Jain iz Gugla."Prvi put vidimo stvarnu strukturu tako velikog dela ljudskog mozga", rekla je biološkinja Ketrin Dulak sa Harvarda.

MAPIRALI DEO MOZGA PACIJENTKINJE S EPILEPSIJOM
Projekat mapiranja mozga pokrenuo je Džef Lihtman sa Univerziteta Harvard nakon što je za svrhe istraživanja dobio deo mozga 45-godišnjakinje sa epilepsijom, otpornom na lekove.

Pacijentkinji je uklonjen levi hipokampus, koji je bio izvor napada. Hirurzi su pritom morali da uklone i određeni deo zdravog moždanog tkiva koje je prekrivalo hipokampus.

Lihtman i njegove kolege odmah su konzervirali uzorak mozga, a zatim ga obojili teškim metalima kako bi pod elektronskim mikroskopom bile vidljive spoljne membrane svake ćelije.

Zatim su izrezali deo mozga na delove debljine oko 30 nanometara, što je otprilike hiljaditi deo debljine ljudske dlake i elektronskim mikroskopom slikali svaki deo, piše Nju Sajentist, a prenosi Index.hr.

Nakon toga su Jain i njegove kolege iz Gugla dvodimenzionalne delove prebacili u 3D i uz pomoć AI rekonstruisali izdanke koji povezuju jedan neuron s drugim i kako bi označili različite tipove ćelija.

Naučnici su tokom tog postupka duboko u korteksu pronašli tajanstvene parove neurona.

"Dve ćelije su bile usmerene u suprotnom smeru na istoj osi. Niko ne zna zašto", rekao je Lihtman.

KOLIKA KOLIČINA PODATAKA JE POTREBNA DA SE MAPIRA ČITAV LJUDSKI MOZAK?
Jain i Lihtman bili su deo grupe koja se 2020. založila za mapiranje celog mozga miša na sličnom nivou detalja.

"Ceo mozak miša samo je 1000 puta veći od ovog, eksabajt umesto petabajta. Pretpostavljam da je to nešto što ćemo moći da uradimo za deset godina", rekao je Lihtman. (Pogledajte i: Šta je to što ljudski mozak čini jedinstvenim?)

Za mapiranje celog ljudskog mozga potrebna je količina podataka koja je još 1000 puta veća. Lihtman navodi da bi ta baza podataka bila "uporediva sa količinom digitalnog sadržaja koji se tokom godine generiše na Zemlji".

Dodaj u omiljene tekstove?