Dobrodošli

•

Naučnici su prvi put u istoriji skenirali mozak pod uticajem droge LSD i otkrili kako ona zapravo deluje.



Naučni tim sa Imperijal koledža u Londonu je skenirao mozgove 20 dobrovoljaca kojima su jednog dana ubrizgali 75 mikrograma dietilamid lizerginske kiseline (LSD), a drugog dana dali placebo.

Otkrili su da je droga ne samo uticala na veću povezanost delova mozga koji uobičajeno izvode specijalizovane funkcije, već su se mnogi od tih delova uključili u obradu vizuelnih podataka, što je dovelo do kompleksnih halucinacija nalik na snove.

Tako su dobrovoljci govorili da “vide zatvorenih očliju”, a i skeniranje je pokazalo da je mozak obrađivao vizuelne podatke iako su im oči zaista bile zatvorene.

Tako “povezaniji” mozak može da objasni zašto korisnici LSD-a često opisuju osećaj “jedinstva sa univerzumom” i govore o tome da taj osećaj traje nakon što prestane dejstvo droge.

Prema rečima naučnika, radi se o veoma bitnom otkriću za neuronauke.

“Ovo otkriće je za neuronauke ono što je Higzov bozon za fiziku elementarnih čestica”, kaže naučnik Dejvid Nat.

Naučnici su čekali 50 godina na ovaj trenutak, jer je bilo veoma teško vršiti ispitivanja otkako je LSD zabranjen 60-ih godina prošlog veka.

“Prvi put možemo zaista da vidimo šta se dešava u mozgu tokom psihodeličnog stanja i da bolje razumemo zašto LSD ima tako jak uticaj na samosvest korisnika, ali i na muziku i umetnost”, rekao je Nat.

LSD je prvi put sintetisan 1938. godine, ali njegova dejstva nisu bila poznata do 1943. godine. Njegovo masovno korišćenje tokom 50-ih i 60-ih godina prošlog veka i brojne loše posledice halucinacija dovele su do zabrane.

Međutim, nova otkrića bi mogla u budućnosti da dovedu do korišćenja LSD-a i sličnih hemikalija u psihijatriji, a naročito u lečenju određenih tipova depresije i bolesti zavisnosti.

Dodaj u omiljene tekstove?