Dobrodošli

• Nema građanina koji bar jednom nije čuo narodnu izreku da neko, opisujući srećan ishod nekog događaja, kaže: „Upala mu sekira u med”. Još više se u narodu koristi poslovica „Obrao je zelen bostan”.


Poreklo ovih narodnih umotvorina seže vekovima u istoriju. Prva nosi neopisivu sreću, a druga totalnu katastrofu u odlučivanju.

Lutrija sa medom u šumi

Još u davna vremena, Stari Sloveni su u šumama sekli preko potrebna drva za grejanje i pripremu hrane.

Drvoseče su odlazile sve dublje u šume, a prava premija bi se desila kada bi se domogli ogromnog bogatstva: zamahnuli bi sekirom, a ona bi završila u šupljini debla u kojoj se krila tečna masa boje ćilibara.

Pronađeno „tečno zlato”, za drevna vremena, bio je — med.


Izreka iz vremena pre pčelarstva

U vekovima pre pojave modernog pčelarstva, ovi vredni insekti su stvarali svoje zajednice u šupljinama starih stabala, a ne u košnicama.

Pčele su se rojile na mestima što dalje od ljudi i medveda, najvećih ljubitelja slatkog meda. Mesta na kojima su se pčele okupljale bile su šupljine drveća ili primitivni oblici staništa koje su pčele same pravile kada to nije bilo moguće na drveću.

Zašto je bio „bingo” kada sekira padne u med?

U dalekoj prošlosti ljudi nisu imali prirodni zaslađivač i konzervans u jednoj materiji. Potreba za prirodnim šećerom mogla se zadovoljiti samo medom, koji je bio redak i težak za pronalaženje. Otkriće celog roja pčela u šumskoj „košnici” značilo je dragocenu hranu, veliku zaradu, pa i dodatni benefit u vidu voska za izradu sveća.

Osim drvoseča kojima je „sekira upala u med”, ovaj dragoceni proizvod mogli su da priušte samo bogataši.

Značenje „sekire u medu” danas

U moderna vremena nema drvoseča koji „špartaju” po šumama u potrazi za medom, ali duh narodne izreke i dalje je prisutan u svakodnevnom govoru. Ona izražava izvesno divljenje ili ljubomoru prema osobi koja je uložila minimalan trud za maksimalan dobitak. Primera radi, to se odnosi na odličnu udaju ili ženidbu, dobitak na lutriji, dobijanje posla iz snova ili nasledstva od bogate „tetke iz Amerike”.


Zašto „zelen bostan” znači - velika nevolja ?

Svakodnevne životne lekcije srpski jezik „pakuje” u metafore koje mogu biti tragične ili komične. Dijametralno suprotna izreka onoj o sekiri je poslovica: „Obrao je zelen bostan”.

Ova izreka vuče korene iz pradavne poljoprivrede, pa i istorije ratovanja. Bukvalno značenje ove poslovice je — instant recept za katastrofu. Kada vam neko kaže da ćete „obrati zelen bostan”, on vam ne predviđa uspeh u ratarstvu, već totalnu propast.

Iskustvo i „strpljen — spasen”

Uzgajanje lubenica i dinja (bostana) zahteva preciznost i strpljenje. Iskusni bostandžija zna tačan trenutak kada su plodovi zreli i kada ih treba prodati.

Nestrpljivom i neiskusnom uzgajivaču desi se da obere nezreo („zelen”) bostan. Rezultat te nesmotrene odluke je uništen sav prinos.

Lubenice i dinje, za razliku od nekih drugih plodova, ne nastavljaju da zru nakon što se uberu. Takav bostan je neupotrebljiv, nije jestiv i ne može se prodati.
Nepovratne i neispravljive posledice

Ishitrena odluka donosi katastrofalne rezultate koji se ne mogu popraviti. Isto se odnosi i na ratne situacije, kada generali donesu nepromišljenu odluku koja može doneti smrt hiljadama vojnika. U oba slučaja, šteta je načinjena i povratka nema.

Dodaj u omiljene tekstove?