Dobrodošli

•

Nova istraživanja pokazuju da su iznenadni uvidi obično tačni. Rezultati eksperimenata idu u prilog verovanju da momenat „prosvetljenja" može da pruži tačne odgovore prilikom rešavanja zahtevnih problema.

„Aha!" ili „eureka" momenat pruža izvesno zadovoljstvo zato što intuitivno deluje tačno ‒ ostavlja utisak da su se svi delovi slagalice složili bez mnogo svesnog napora. Međutim, postavlja se pitanje da li se tim naprasnim rešenjima može verovati.

U istraživanju objavljenom u „Thinking and Reasoning" (Mišljenje i rasuđivanje) tvrde ‒ može. Rezultati idu u prilog popularnom ʼnarodnomʼ verovanju da momenat „prosvetljenja" može da pruži tačne odgovore prilikom rešavanja zahtevnih problema.
Karola Salvi, istraživač Nortvest univerziteta i Džon Kunios, psiholog Dreksel univerziteta, pratili su kroz četiri eksperimenta kako grupa studenata rešava mozgalice poput anagrama i rebusa.

Nakon što su, u vremenski ograničenom roku, rešili zadatake, ispitanici su u anketama navodili na koji način su došli do rešenja - analitički ili uvidom, odnosno korak po korak, ili tako što im je rešenje „sinulo".

U sva četiri eksperimenta spontana („eureka") rešenja bila su tačnija od onih u koje je uložen svestan intelektualni napor.

U jednom eksperimentu od ispitanika je traženo da pronađu reč koja može izgraditi sintagmu sa svakom od tri prethodno date reči. Dati su sledeći termini: „crab" (vrsta raka), „tree" (drvo) i „sauce"(sos). Tražena reč bila je „apple" (jabuka). Naime, na engleskom „crabapple" predstavlja sortu divlje jabuke, „apple tree" je drvo jabuke, a „apple sauce" sirup od jabuka (ili figurativno besmislica). „Aha!" odgovori bili su tačni u 94% slučajeva, dok su analitički dobijena rešenja bila tačna u samo 78%.

Ovi rezultati mogu biti posledica posebnog načina na koji mozak „obezbeđuje" uvid u rešenje. Zbog toga što se ovakav proces odvija van čovekove svesti, njegov rezultat je „sve ili ništa" ‒ javlja se ili celovit odgovor ili nikakav.

Za neke probleme ne postoji savršeno rešenje

Hipotezu potvrđuju snimci EEG aparata i magnetne rezonance, koji su otkrili da neposredno pred uvid potiljačni korteks mozga, zadužen za vizuelnu obradu, momentalno prestaje da radi, tj. počinje da „trepće", a to omogućava naviranje ideja u svest, objasnio je Kunios. Usled toga, javlja se manja verovatnoća da uvidi budu netačni.

Za razliku od toga, analitično razmišljanje je svestan proces, pa je, samim tim, podložniji brzopletosti i greškama.

Sve to ne upućuje da je uvid uvek najbolja strategija. Eksperimenti koje su sproveli Salvi i Kunios obuhvatali su samo zadatke koji su imali jednoznačne tačne i netačne odgovore.

Usled toga, rezultati se ne mogu primeniti u praktičnim životnim situacijama, koje podrazumevaju dosta kompleksnije zadatke i probleme, i mogu zahtevati dane, ako ne i mesece, godine, za rešavanje.

„Kompleksni problemi obično zahtevaju primenu nekoliko različitih strategija za rešavanje", kaže Dženet Metkalf, šef Laboratorije za metakogniciju i pamćenje na Univerzitetu Kolumbija, i dodaje: „Za neke probleme ne postoji savršeno rešenje."

Dodaj u omiljene tekstove?