Dobrodošli

•

Ljudi su jedina vrsta koja plače iz emotivnih razloga (neki naučnici su ranije tvrdili da slonovi plaču kada tuguju, ali to nije potvrđeno).

Iz nekog razloga, ovo pitanje je nedovoljno istraženo. Ne znamo zašto plačemo kada osećamo fizički bol. Ne znamo zašto plačemo kada doživimo emocionalnu traumu ili u trenucima velike radosti. Budući da smo izrazito društveno bića, možda je u pitanju pokazatelj, način da prenesemo drugima svoja duboka i važna unutrašnja mentalna stanja. Međutim, sve su to nagađanja.

Filmovi zbog kojih se najviše plače: "Život je lep" i "Hačiko"

U jednoj od novijih studija, Fingerhuts analizira uvreženo mišljenje da se ljudi bolje osećaju kada se dobro isplaču. On je 2015. godine anketirao dobrovoljce o njihovom emocionalnom stanju posle gledanja dva filma koji obično rasplaču gledaoce. Jedan je "Život je lep", Roberta Beninjija, a drugi "Hačiko: Priča o psu". Od njih je tražio da popune isti upitnik neposredno posle gledanja, 20 minuta kasnije i dva sata kasnije. Rezultati su bili nedvosmisleni: oni koji nisu plakali, kažu da kasnije nisu osetili nikakvu promenu raspoloženja. Onima koji su plakali, raspoloženje se kasnije značajno poboljšalo, što se može protumačiti kao efekat katarze. Ljudi su se osećali bolje pošto su se dobro isplakali.

Žene plaču češće

Većina istraživanja pokazuje da žene plaču češće nego muškarci. U studiji iz 1982. psiholog Vilijam Frej izračunao je da žene u proseku plaču 5,3 puta mesečno, dok muškarci, uprkos svojoj muževnosti, ipak puste suzu 1,3 puta mesečno. Osim toga, žensko plakanje u proseku traje pet-šest minuta, a muško dva-tri minuta.

Holandski psiholog Ad Fingerhuts sa Univerziteta u Tilbergu jedan je od retkih stručnjaka koji proučavaju plakanje, a svi njegovi rezultati ukazuju na razlike između žena i muškaraca, koje počinju još u detinjstvu. Kod beba je plakanje neutralno i univerzalno: sve bebe to rade jednako, a evolucioni psiholozi kažu da je reč o "zvučnom izražavanju potrebe za roditeljima" (roditelji su to i sami zaključili).

Kako objasniti razlike među polovima koje nastaju tokom razvoja iz detinjstva do odraslog doba? Jasno je da kulturni činioci igraju značajnu ulogu, a to potvrđuju i posredna saznanja: ista istraživanja sprovedena u različitim državama pokazala su da ljudi češće plaču u zemljama gde je plač društveno prihvatljiviji.

Fingerhuts je, takođe, otkrio da se više plače u bogatijim društvima, što navodi na zaključak da prosperitet utiče na to da češće izražavamo osećanja i postanemo "kmezavi".

Fingerhuts, međutim, ne smatra da muškarci manje plaču samo zbog prilagođavanja prihvaćenim društvenim pravilima ponašanja, već i zbog testosterona. On je došao do saznanja da pacijenti oboleli od raka prostate, koji se leče supstancama koje snižavaju nivo testosterona više plaču.

Dodaj u omiljene tekstove?