Dobrodošli

• Ispod prestonice Rusije krije se podzemni grad. Skladišta, katakombe, komunistički bunkeri i mnoge druge prostorije drže se u tajnosti i nisu otvoreni za javnost, prenosi moskovski portal Mosextreme.ru.

Staljinov bunker

Bunker Josifa Staljina, kako ga nazivaju, nalazi se nedaleko od stanice metroa Izmajlovska. Sagrađen je 1930-ih i tu je Staljin doneo odluku da Moskva mora da se brani po svaku cenu i da da ne sme da se napusti. Bunker je trebalo da bude rezervni zapovedni centar Vrhovnog komandanta Sovjetskog Saveza. Tunel dug 17 kilometara povezuje bunker s Kremljom.

Od 1996. Staljinov bunker je pretvoren u muzej i mogu ga posetiti svi koji to žele. U njemu se nalaze radni kabinet, dvorana za sastanke, sobe za odmor, prostorije za sigurnost i trpezarija.

Bunker 42

Nalazi se u blizini stanice metroa Taganska, izgrađen je za vreme Hladnog rata. Ovo sklonište nalazi se na dubini od 65 metara, na istom nivou kao kružna linija moskovskog metroa, i visoko je kao zgrada od 17 spratova. Objekt je građen kao sklonište za zapovedništvo dalekometne avijacije i posedovao je infrastrukturu i opremu za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, tako da je mogao da služi kao zapovedni centar u slučaju nuklearnog napada na Moskvu.

U Bunkeru 42 je 2006. otvoren interaktivni Muzej Hladnog rata. Posetioci, noseći zaštitna odela, mogu da prošetaju tajnim tunelima, mogu da probaju sovjetsku uniformu i da lansiraju nuklearne bojeve glave pritiskom na čuveno "crveno dugme".

Negljinka, moskovska reka ponornica

Negljinka je leva pritoka reke Moskve. Izvire na površini, u predjelu Marjina rošča, zatim kao ponornica protiče ispod centra grada, pa ponovno izvire kod Aleksandrovskog parka i uliva se u reku Moskvu kroz široki kameni otvor na obali koji se vidi s Velikog kamenog mosta. Skoro celim svojim tokom Negljinka protiče kroz uski kameni tunel nalik na cev. Međutim, dogovoreni obilasci nekad mogu da budu otkazani zbog kiše, jer tada naraste visina vode u reci.

Sjanovski kamenolomi

Sjanovski kamenolomi se nalaze u Podmoskovlju. Iz njih potiče krečnjak koji je u prošlosti korišćen za izgradnju tvrđava i hramova "belokamene" Moskve. Otvoreni su u 17. veku.

U sovjetskom periodu kamen iz ovih kamenoloma koristio se za ojačavanje pista za poletanje,a tokom Drugog svetskog rata tu je bila smeštena vojna bolnica, a nakon rata seizmološka stanica.

Ulazi u Sjanovske kamenolome su zatvoreni 1974. godine. U to vreme sistem podzemnih prolaza bio je dug preko 90 kilometara. Grupa entuzijasta je 1988. ponovno otkopala i otvorila jedan od ulaza u Sjanovske kamenolome, koji je, zahvaljujući meštanima iz okoline i stalnim posetiocima renoviran 2007. godine.

Dodaj u omiljene tekstove?