Dobrodošli

• Trenutno na Zemlji ima oko 1.500 aktivnih vulkana, što znači da su imali bar jednu erupciju u proteklih 10.000 godina. Kada bi zamislili šta bi se desilo da svi vulkani prorade istovremeno, verovatno ne bi izbegli scenario sudnjeg dana.

Međutim, nisu sve erupcije iste. Dr Metju Votson, specijalista za vulkane sa Univerziteta u Bristolu kaže da se erupcije vulkana mogu široko kategorizovati u dva različita tipa. "Prvi plahovit, proizvodi lavu i dosta gasa i drugi koji proizvodi pepeo i gas", objašnjava Votson, ali dodaje da razliku u aktivnosti kontroliše uglavnom viskoznost magme.

"Što je viskoznost veća, gas teže izlazi, pa je verovatnije da će doći do eksplozije." Uprkos ovim podelama erupcije, ako bi svi vulkani u svetu proradili u isto vreme rezultati bi bili katastrofalni na više načina.

Magma ne bi bila jedina koja bi terala ljude na beg, već i velika količina pepela. Piroklastični tokovi su veoma brzi oblaci mešavine kamenja, gasa i pepela, a dostižu temperaturu iznad 100 stepeni Celzijusa. Ne samo da utiču na ljude koji žive u blizini vulkana, već piroklastični tokovi mogu izazvati razaranja i do 100 milja od lokacije.

Veliki je broj ljudi koji živi u blizini vulkana. Na primer, oko tri miliona ljudi živi u bliini Vezuva, a oko 130 miliona ljudi živi na ostrvu Java, koje ima 45 aktivnih vulkana.

Međutim, razaranja u blizini vulkana predstavljala bi samo početak. Vulkanski pepeo može da putuje i nekoliko hiljada milja. "Pepeo je prilično neprijatna stvar. Sastoji se od sitnih fragmenata stakla, kristala i stena", kaže dr Votson.

On je podsetio na erupciju vulkana Ejafjadlajekidl na Islandu kada su mnoge svetske kompanije otkazale letove zbog straha od oštećenja avionskih motora. Pored toga, vulkanski pepeo može da ošteti zgrade i dovede do laganog urušavanja temelja. Udisanje pepela moglo bi da prouzrokuje velike plućne probleme. U suštini život nakon erupcije vulkana bi izgledao ovako: kuća ne bi bilo, ali ni vozila koja imaju motor, a nigde ne bi mogli da idemo bez gas maski.

Tome može da se priključi i gašenje komunikacija jer pepeo može da poremeti rad satelitskih antena, ali i da blokira radio talase.

Erupcije Vulkana mogu izazvati i dugoročne klimatske promene. Iako obično vulkan povezujemo sa vrelom lavom, ogromna količina pepela i gasa u atmosferi bi zapravo smanjila temperaturu na globalnom nivou. Ipak, na duže staze, ugljen -dioksid koji emituje vulkan doveo bi do zagrevanja planete, pa tako čovečanstvo danas proizvodi 50 do 100 puta više ugljen -dioksida.

Ako bi se neko našao u blizini vulkana u toku njegovog buđenja, teško da bi mogao da preživi. Jedini način je da se što pre ukrca na kruzer koji ima dovoljno zaliha hrane, vode i medicinskih sredstava.

Međutim, i tada bi se javio problem jer bi nebo bilo mračno i prekriveno pepelom. To znači da sunčave svetlost teško mogla da dopre do ljudi, što značo da ne bi dobijali dovoljno vitamina D koji je ključan za apsorpciju kalcijuma. Osim toga, nedostatak sunčeve svetlosti takođe može uticati na proizvodnju serotinina, što dovodi do anksioznosti i depresije.

"Hipotetički, ako bi svaki vulkan na zemlji proradio u istom trenutku, više ne bi bilo života na Zemlji. U tom smislu, to je scenario sudnjeg dana, ali je kao takav malo verovatan", objasnio je Votson.

Dodaj u omiljene tekstove?