Dobrodošli

•

Okolnosti ne možemo da promenimo, ali mnogo toga zavisi od nas. Tajna je u kvalitetnim odnosima sa prijateljima, porodicom i okolinom. Nije zanemarljiv ni uticaj društvenih mreža, pišu Večernje novosti.

Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni i još čudnije kako nam često baš to malo nedostaje - čuvena je misao Ive Andrića sa kojom će se složiti mnogi. Da se to malo što nam fali zapravo nalazi u nama i našem načinu razmišljanja, verovao je Marko Aurelije. Ali, sa njim se već ne slažemo odgovarajući mu da bismo mi lako bili srećni kad bi okolnosti bile drugačije. Kad bismo imali više para, bolji posao, izvesniju perspektivu, uređeniju zemlju. Kad bismo...

Da okolnosti jesu važne, ali ne i presudne govori poslednji Svetski izveštaj o sreći u kom se na prvom mestu, po ko zna koji put, nalazi Danska, iako nije ni u prvih deset država kad je reč o BDP-u. Kostarika, Portoriko, Meksiko i Čile plasirali su se na listi srećnih država znatno bolje od Japana koji je tek na 53. mestu. Srbija je u zlatnoj sredini, na 86. mestu, dok su iza nas bogatiji Portugal i Mađarska. Uzimani su u obzir objektivni podaci, poput BDP-a, očekivanog životnog veka, slobode pojedinca da živi kako želi, opažen stepen korupcije, ali i lična ocena ispitanika o zadovoljstvu životom.

Očigledno je i sposobnost za sreću talenat, pa nekima ova disciplina ide malo bolje. Oni znaju da je sreća stvar izbora, odluke i percepcije. Ne obaziru se na ono što im nedostaje, već cene ono što imaju. Ne razmišljaju o kategorijama "šta bi bilo kad bi bilo", već hvataju trenutak. Znaju da okolnosti ne možemo promeniti, ali možemo, uz malo truda, sopstveni način razmišljanja, ponašanja, navike.

Saveti modernih gurua

Možda vam smešno izgleda apel motivacionog gurua Lujze Hej da se svakog dana pogledate u ogledalo i svom odrazu tri puta kažete "Volim te", ali iza naizgled banalne radnje krije se suština, a to je da prihvatimo sebe. Lujza Hej i drugi treneri za život upozoravaju da su sklonost ka savršenstvu, poređenje sa drugima, zaglavljenost u prošlosti, druženje sa energetskim vampirima, fokusiranost na negativne detalje, prepreke na putu ka srećnijem životu.

Savetuju nas moderni gurui da dan započnemo i završimo zahvalnošću za sve što je dobro u našem životu. Tako ćemo, tvrde, privući još više pozitivnog. Da oprostimo svima koji su nas povredili i da ne idemo kroz život sa teretom izneverenih očekivanja. Da razmislimo pre nego što progovorimo i izbegavamo da kažemo bilo šta negativno za druge.

Podstiču nas da pronađemo hrabrost da živimo svoje snove sada, umesto da čekamo narednu nedelju, mesec, godinu. Da preuzmemo punu odgovornost za ono što činimo i da dajemo 100 odsto sebe na poslu, u ljubavi i svemu čega se prihvatimo.

Imaju odgovor i za one koji misle da ne možemo sve vreme biti na silu srećni. I ne treba. Ne smemo potiskivati osećanja, jer su i tuga i očaj i bespomoćnost deo života. Ali, važno je da se ne utopimo u njima.

Predlažu nam gurui i jednu vežbu - da se smešimo svima na koje naletimo tokom dana jer će tako biti bolje i nama i onima koje sretnemo. I još - da se šetamo po parku, pored mora jer će nam mnogo toga postati jasnije kad se povežemo sa prirodom.

Šta kaže nauka

Ako vam je od saveta trenera za život draža reč nauke, evo njenog suda. Istraživanje Svetske zdravstvene organizacije iz 2010. godine pokazuje da je depresija verovatnija u bogatijim zemljama. Autori studije pretpostavljaju da deo odgovora leži u većoj socijalnoj nejednakosti u tim zemljama, ali drugi istraživači povezuju trku za novcem i materijalnim bogatstvima sa željom da popunimo unutrašnje nezadovoljstvo koje ostaje koliko god para stekli.

Na naše zadovoljstvo pozitivno utiče činjenica da se osećamo cenjeno na poslu, pokazuje istraživanje Univerziteta u Arhusu. Nije toliko važna zahtevnost posla, koliko osećaj kontrole nad onim što radimo.

Dalje, suviše izbora čini nas očajnim, tvrdi studija Univerziteta Stenford. Umesto da budemo srećni, mnoštvo mogućnosti nas paralizuje i čini da se preispitujemo i kajemo što nismo izabrali nešto drugo. Naučnici sa Harvarda, s druge strane, ističu da sklonost ka maštanju uzrokuje nezadovoljstvo životom jer propuštamo da "uhvatimo" trenutak. Njihove kolege sa Univerziteta u Floridi dodaju da je put do nezadovoljstva popločan preteranim analiziranjem sopstvenih odluka.

Nije zanemarljiv ni uticaj društvenih mreža, pa tako, što ljudi više "vise" na Fejsbuku, to su nezadovoljniji svojim životom, poruka je studije Univerziteta u Mičigenu. Društvene mreže pojačavaju osećaj usamljenosti i nezadovoljstva, podstiču da se poredimo sa drugima, bude zavist, ljubomoru, sumnjičavost u partnera.

I na kraju, ono što smo svi slutili, a višedecenijsko istraživanje naučnika sa Harvarda potvrdilo - ključ dobrog života nije u novcu, automobilima i dijamantima. Tajna se krije tu, nadomak svih nas, a reč je o uspostavljanju kvalitetnih odnosa sa prijateljima, porodicom i drugim ljudima.

POMOZITE DRUGIMA

Istraživanja potvrđuju da smo srećniji kada radimo nešto za druge. Da li je reč o bliskim ljudima ili onima koje ne poznajemo, nije važno, bitno je da dajemo ne očekujući ništa za uzvrat. Tako se osećamo korisnije i svrsishodnije, pa psiholozi predlažu da kad god možemo, uradimo nešto za druge. Može to biti volontiranje u lokalnom centru, pomoć starijem komšiji oko kupovine namirnica, prikupljanje odeće za decu bez roditeljskog staranja.

Dodaj u omiljene tekstove?