Dobrodošli

•

Do golicanja dolazi kada su stimulisani nervni završeci koji šalju poruku kroz nervni sistem do dva odvojena dela mozga: somatosenzornog korteksa koji je uglavnom "zadužen" za registrovanje dodira i prednji cingularni korteks, deo mozga koji kontroliše emocije. Kada se ovo pomeša, dolazi do osećaja golicanja.

VRSTE
Postoje dve vrste golicanja: "knismesis" i "gargalesis".

Prvi se odnosi na nizak nivo stimulacije osetljivih delova tela i izaziva se laganim dodirom. Knismesis takođe može da se desi kada se insekt ili neka sitna životinja kreću po telu.

"Na svu sreću, naši mozgovi su evoluirali da možemo da predvidimo odmah šta nas dodiruje. U suprotnom bi nas neke jednostavne radnje poput navlačenja čarapa dovodile do nervnog sloma", kaže dr Emili Grosman, ekspert u oblasti molekularne biologije.

Gargalesis se odnosi na golicanje koje izaziva histeričan smeh i podrazumeva kontinuirani pritisak na osetljive delove tela.

OSETLJIVI DELOVI
Tabani na stopalima su kod ljudi najčešće najgolicljivije mesto jer se na njima svuda nalaze veoma osetljivi nervni završeci.

Na drugom mestu se nalazi pazuh koji je ispunjen venama i arterijama što ga takođe čini jako osetljivim na golicanje.

Golicljiva mesta na ljudskom telu su ujedno i slabe tačke, poput vrata i stomaka i biolozi koji se bave evolucijom veruju da je smeh kao reakcija na dodir odbrambeni mehanizam organizma kojim pokazuje da je "poražen".

"Istraživanja pokazuju da je smeh instiktivni odgovor koji pokušava da nas zaštiti", kaže dr Grosman. "Time pokazujemo da nismo pretnja", dodala je ona.

VAŽAN DEO EMOTIVNOG POVEZIVANJA
Neurolozi smatraju da je golicanje bitan deo neverbalne komunikacije. Omogućava bebama da naprave razliku između sebe i drugih i može da bude čin koji emotivno povezuje roditelja i dete i pomaže da se uspostavi poverenje između njih.

Golicanje se često nastavi i kroz ostatak detinjstva između braće i sestara, jer je to način da (obično jače) dete pokaže dominaciju i reši raspravu na nenasilan način.

VIŠE I MANJE GOLICLJIVI
Svako ko ima nervne završetke koji su funkcionalni je podložan osećaju golicanja, ali neki od nas su bolji u predviđanju kada će nas golicati. To zavisi od stepena razvijenosti malog mozga (lat. cerebellum) koji može da blokira ostatak mozga da reaguje na golicanje.

Razlog je taj što golicanje samo deluje kada ga ne očekujete, većina ljudi ne može samu sebe da zagolica.

"Kako se naša ruka približava koži, mozak već precizno proceni kakav će osećaj izazvati taj dodir i sprečava reakciju kao u slučajevima kada to učini tuđa ruka, jer u tom slučaju mozak ne može da proceni osećaj koji će njen dodir izazvati", zaključuje Emili Grosman.

Vremenom je takođe otkriveno da su ljudi koji boluju od šizofrenije u stanju da sami sebe golicaju i imaju istu reakciju kao kada to učini neko drugi.

Dodaj u omiljene tekstove?