Dobrodošli

•

Najnoviji slučajevi užasnih zločina u Srbiji ponovo su u delu javnosti aktuelizovali pitanje smrtne kazne. Evo šta kažu propisi.

Posle užasnih, stravičnih zločina prethodnih dana u Srbiji, pogotovo silovanje i ubistvo trogodišnje devojčice, javnost je šokirana i uznemirena a ponovo se čuju glasovi i predlozi da smrtna kazna bude vraćena za najgnusnija krivična dela.

Ono što treba znati jeste da je srmtna kazna u Srbiji ukinuta zakonom 2002. godine. Poslednje pogubljenje, streljanjem, izvršeno je 14. februara 1992. godine nad Johanom Drozdekom, zbog svirepog ubistva šestogodišnje devojčice, a poslednje smrtne presude su izrečene 2001. godine.

Reč je o veoma složenom pitanju. Srbija je potpisnica mnogih međunarodnih konvencija i drugih akata o zabrani primenjivanja smrtne kazne i kao odgovorna država treba da ih se pridržava. Da ne govorimo o pozitivnom zakonodavstvu ove zemlje.

Srbija je OBAVEZANA mnogim međunarodnim konvencijama koje zabranjuju smrtnu kaznu. Ali, i u Ustavu Srbije (član 24.( jasno piše): "Ljudski život je neprikosnoven. U Srbiji nema smrtne kazne. Zabranjeno je kloniranje ljudskih bića".

Dakle, ako bi neko želeo da promeni trenutno stanje, morao bi najpre da se izbori za promenu Ustava, a za to mu je neophodna dvotrećinska većina u parlamentu.

Prema važećem Krivičnom zakonu iz 2002. godine (u međuvremenu su donete i izmene), smrtna kazna je zamenjena "kaznom zatvora od 40 godina" (član 47. stav 2.).

Dalje, Ujedinjene nacije (UN) takođe u svojim visokim aktima zabranjuju smrtnu kaznu, tačnije protive joj se (a Srbija je članica UN, to je valjda poznato, baš kao i članica Saveza Evrope, OEBS-a..). Univerzalna deklaracija UN o ljudskim pravima i Rezolucija o ljudskim pravima potvrđuju pravo svakoga na život i u njima se ističe da je ukidanje smrtne kazne od suštinskog značaja za zaštitu ovog prava.

U toj Rezoluciji su pozvane i sve zemlje koje još imaju smrtnu kaznu u svojim zakonodavstvima da je ukinu ili bar da ograniče njihovu primenu.

U Srbiji se gotovo svake godine sprovode istraživanja javnog mnjenja u vezi sa smrtnom kaznom, odnosno njenom vraćanju i u tim anketama su, po pravilu, građani podeljeni. Prema poslednjem istraživanju iz septembra 2015. godine, prvi put je broj onih koji su za smrtnu kaznu bili u priličnoj većini u odnosu na one koji su protiv (51% naspram 325, uz 17% neodlučnih).

Oni koji se zalažu za to da se smrtna kazna ne vrati, ističu da je ljudski život neprikosnoven i da niko, pa ni država, odnosno društvo, nema pravo da ga nekome oduzme.

Još jedan od razloga protiv smrtne kazne je i moguća sudska greška, usled koje i nevina osoba može da bude pogubljena. Ističu i da je zabluda da je u državama u kojima je zaprećena smrtna kazna manja stopa teškog kriminaliteta.

Oni koji su za smrtnu kaznu, ističu da onaj ko je mogao da siluje i ubije dete ne zaslužuje da živi, kao i da takve ubice i zločinci nikako kasnije ne mogu da se resocijalizuju, da ponovo postanu deo društva...

Prema statistici koju vodi organizacija Amnesti internešenel, ubedljivo najviše smrtnih kazni, više hiljada, izvrši se u Kini, ali je tačan broj nepoznat, jer se smatra državnom tajnom.

Evo liste 10 država sa najviše smrtnih kazni u 2013. godini:

Kina hiljade (nepoznat tačan broj)

Iran 369

Irak 169

Japan 8

Severna Koreja 70

Saudijska Arabija 79

Somalija 34

Sudan 21

SAD 39

Jemen 13

Dodaj u omiljene tekstove?