Dobrodošli

•
"Pri sunčanju koža se oštećuje na ćelijskom nivou i upravo ta mikroskopska šteta može na kraju da izazove razvoj ćelija tumora", objašnjava Aleksandar Sekulić, dermatolog u američkoj klinici Mayo. Kada su ćelije kože izložene sunčevim UV zracima, prebacuju se u sigurnosni način rada pa ćelije na površini kože počinju da primaju ćelije tamnijeg pigmenta, melanocite koje stvaraju pigment melanin. Na taj način melanocit sprečava prodiranje UV zraka u najkorisnije delove ćelija kože.

Ćelije zatim taj pigment gomilaju na površini ćelijskog nukleusa, i na taj način stvaraju zaštitu poput kišobrana. Kada se pigment nagomila, kože postane tamnija. Što je koža više izložena suncu, to se pigmentirani štit više stvara.

"Zbog toga koža postaje sve tamnija što više vremena provodite na suncu. Osobe sa svetlijim tonom kože ne mogu da stvore dovoljno pigmenta, odnosno zaštite. Što je zaštitni kišobran svetliji, to ima više rupa i zbog toga slabije štiti", opisuje Sekulić. Međutim, čak i kod osoba koje lako pocrne, ovaj prirodni štit nikada ne pruža potpunu zaštitu i ne može da zameni zaštitu koju daje krema za sunčanje.

KAKO PRAVILNO UPITI VITAMIN D?

Većina dermatologa preporučuje korištenje kreme za sunčanje s minimalnim faktorom 30 kako biste se zaštitili od štete koju mogu izazvati sunčevi zraci. Moguća šteta uključuje i mutacije DNK koje mogu da izazovu rak kože i slabljenje vezivnog tkiva čija je posledica pojava bora, obešene kože i sunčevih pega. Treba naglasiti i da su ljudi s tamnijom bojom kože, iako prirodno obdareni s puno melanina bez obzira izlagali se suncu ili ne, takođe podložni pojavi raka kože i drugim oblicima štete nastale od sunčevih zraka.

Dodatna doza vitamina D svima nam dobro dođe, ali kada se izlažemo suncu to uvek treba raditi pravilno. Štitite se kremom s minimalnim faktorom zaštite 30 (i ponovno je nanosite tokom sunčanja), nosite ne[to na glavi i što više vremena provodite u hladu.

Dodaj u omiljene tekstove?