Dobrodošli

•

Sintagma „mali zeleni ljudi“ je popularan termin za opis vanzemaljskog života kako ga zamišljamo decenijama unazad.

Sintagma mali zeleni ljudi se godinama unazad pojavljuje u raznim naučnofantastičnim pričama, filmovima, televizijskim programima i vezuje se isključivo za vanzemaljski život i predstavu vanzemaljaca, prenosi Livescience.

Osobine vanzemaljaca kao bića se opisuju kao nestašne ili čak zle. Velika pažnja na ova bića bila je usmerena 21. aprila ove godine kada je general vojske Sjedinjenih Američkih Država Mark Mili, ne razmišljajući da će njegove reči dići toliko prašine, rekao mladim kadetima: „Imaćete posla sa malim zelenim ljudima.“ Gospodin Mili je verovatno mislio na vojno osoblje drugih zemalja zbog boje njihove uniforme, ali nas je to nateralo da se zapitamo odakle zaista potiču ideje o zelenoj boji, deminutivu, onozemaljskoj invaziji i kako je postala tako svetski prihvaćena fraza mali zeleni ljudi, kao univerzalan opis posetilaca sa druge planete.

Interesantno je da sintagma mali zeleni ljudi datira iz 1940. godine kada je Enciklopedija naučne fantastike zabeležila prvo pominjanje ove fraze u priči Mayaya's Little Green Men' Harolda Lawlora.

Frederik Braun, popularni naučnofantastični novelista, uticao je svojom pričom Marsovci, idite kući iz 1955. godine da se dodatno raširi ideja o malim zelenim ljudima opisujući svoju viziju malih vanzemaljaca zelene kože, okupatora koji su više iritantni nego opasni. Umesto angažovanja oko smrtonosne bitke za globalnu dominaciju, Braunovi mali zeleni ljudi su više voleli da provode vreme igrajući se sa ljudima, nervirajući ih i iritirajući sa neslanim šalama.

Ogledalo našeg sveta


Održavanje ove ideje o vanzemljacima u naučnofantastičnom leksikonu dosta govori o nama samima.

''Mali zeleni ljudi su varalice. U ranim danima naučne fantastike (1920-1930.) vanzemaljci su smatrani jako bizarnim, nedokučivim stranim bićima. Kako je vreme prolazilo, postali su bliži ljudskom obliku. Preuzeli su ulogu reflektovanja aspekata ljudskosti i toga ko smo mi zapravo'', govori Bruks Pek, kustos EMP Muzeja u Sijetlu. Formalno poznat kao Eksperimentalni Muzički Projekat ovaj muzej sada izlaže eksponate svih aspekata popularne kulture, uključujući i naučnu fantastiku.

Prema Pekovim rečima, postoje određeni tipovi vanzemaljaca koji se iznova pojavljuju u naučnoj fantastici, i novoj i staroj. Postoje razni zaključci koje bi trebalo izvući iz svih njih o tome šta čoveka čini ljudskim bićem.

''Neki izvuku jedan aspekt ljudskog bića i šire ga dalje, razvijajući priču. To može biti podložnost pravljenju smicalica i sitnih pakosti, definisano kao mali zeleni čovek. Dok u nekim poglavljima izražavaju dečiju naivnost, nevinost i radoznalost, kao što je to bilo prikazano u filmu ''E.T. vanzemaljac'', u drugim pak predstavljaju tamniju stranu čovečanstva: okrutne likove koji se lako transformišu, kao u mnogim filovima poput ''Zvezdanih staza'', kaže Pek.

Naučnofantastični svetovi se mogu podudarati sa pravim svetom ili se pak dramatično razlikovati od njega, ali bez obzira na to koliko njihovi vanzemaljski likovi deluju čudesno – džinovska čudovišta, čovekoliki vremeplovci ili čak mali zeleni ljudi – sva ta naučna fantastika je zapravo ogledalo našeg sveta. „Svaka priča o vanzemaljcima je zapravo priča o nama samima“, kaže Pek.

Dodaj u omiljene tekstove?