Voz za Beograd

DR_

Dr_Psycho

02.01.2015 u 08:50

Vojnickih dana se secam kao da
je to juce bilo, iako sam vojsku
odsluzio pre 12 godina, davne
1984. godine. Ovo sto cu vam
sada opisati je moj istinit ljubavni
dozivljaj koji mi se dogodio kada
sam dolazio na odsustvo vozom
iz Leskovca za Beograd. Tada mi
je bilo tek 18 godina, pun snage,
energije i lepote. Momak stasit
kakav se samo pozeleti moze.
Kao primeran vojnik dobio sam
nagradno odsustvo u trajanju od
deset dana. No nije mi toliko do
tog nagradnog odsustva koliko do
dogadjaja koji se zbio u vozu za
Beograd. Bilo je prohladno
aprilsko vece, kada sam usao u
voz u Leskovcu i nasao svoj kupe.
Sticajem okolnosti guzve uopste
nije ni bilo, tako da sam dosta
vremena bio sam u vagonu. Misli
su mi lutale malo na drustvo i
kasarnu, malo na kucu i devojcicu
koju cu iznenaditi mojim
dolaskom, jer joj nisam javio da
cu doci. Voz kao voz, klacka
polagano, u kupeu je toplo, tako
da sam posle izvesnog vremena,
opruzivsi se po sedistu, i zaspao.
Nizale su se stanice, putnici izlaze
i ulaze, a ja sam bio odsutan od
svega. Moja glava je naslonjena
na naslonjac sedista pokraj
prozora. Ljuskao sam se u ritmu
voza koji je vec uveliko tutnjao
kroz noc.
Na stanici u Nisu, u voz udje
jedna predivna lepotica, duge
crne kose, pale do pola ledja i
plavih ociju boje duge. Odmah
sam je primetio i pozeleo da
dodje kod mene u kupe, nekoliko
puta je prosla hodnikom gore -
dole dok nije snimila da sam ja
sam u kupeu i videla da sam
vojnik, posto sam bio u uniformi.
Pravio sam se da spavam kada je
usla u kupe, a tajno sam ckiljio
ocima posto je svetlo bilo
ugaseno u kupeu.
Kada se lepotica uverila da ja
spavam, skinula je sal sa glave,
skinula kaput i smestila se kako
je njoj najvise odgovaralo.
Toplina kupea brzo je uspavala
ocne kapke njenih plavih ociju,
nakon toga se ona opruzi po
sedistu naspram mene, utonu u
duboki san. Zmureci
poluotvorenih ociju, dugo sam
razmisljao sta dalje uraditi.
Mlad i neiskusan, a pomalo i
opsednut time da nista nisam
***ao citav vojni rok, buzdovan
od kurca mi se poce uveliko
buditi i dizati tako silno, cvrsto i
snazno, da mi se ucinilo da su mi
gace postale pretesne i da pucaju
polako po savu.
Da bi proverio da je zaista tako
otkopcao sam slic vojnickih
pantalona i imao sta videti - moj
*** od nekih dvadoset tri
santimetra, stajao je pravo kao
senski kolac pobijen u polju.
Lepotica je bezbrizno spavala ne
pomerajuci ni jedan prst na ruci,
a ja se uznemirio. Sta da radim?
Da je probudim, razmisljao sam,
ali sta ako bude samo cutala i
pravila se da spava!
U podsvesti mi dodje, kad sam
vec izvadio moga buzdovana iz
vojnickih pantalona - zasto ga
malo ne podrkati? Ruka je sama
krenula dole - gore, po sve
crvenijem mom koplju. U jednom
trenutku lepotica se pomeri,
okrene se na bok, tako da mi se
jos bolje namestila.
*** mi je uveliko bila u punoj
snazi, i da je samo neko provirio
u kupe imao bi sta i da vidi.
Bludnu radnju zagerolog vojnika.
No, kako ni o comu nisam ni
razmisljao, ja sam drkao jos
snaznije i jace svoju nabreklu
kost uz potajno drhtanje mog tela
od uzbudjenja. Lepotica otvori
oci, ali se naravno, ne pomera,
samo osluskuje gde to sta jeca,
samo po zenskom instiktu
naslucivala je da se radi o nekom
ljubavnom zanosu.
Za sekund sam pokrio vojnickom
bluzom moju karu i umirio se za
nekoliko trenutaka. Lepotica se
za trenutak okrete ka meni i
primeti da mi je crvenilo udarilo
u lice.
- Oprostite ako sam vas
probudila, spavali ste kad sam
usla u kupe, nisam htela da vas
budim.
- Ja sam Marija!
- Ja sam Zica!
- Dokle putujete? - upitala me
tihim glasom i diskretno
zagledala, kao da je primetila da
mi je *** podigla vojnicku bluzu
od krila, za dvadesetak
santimetara.
- Dokle? Daleko - kazem ja -
idem do Beograda, a posle do
Valjeva ... Idem na odsustvo iz
vojske.
- A tako. Iz vojske ides na
odsustvo ....
- I vi ste spavali - zeleo sam da
nastavim razgovor - Pa, jeste li
se naspavali?
Lepotica klimnu glavom, ali ne
kaza nista. Ispitivackim pogledom
je upravo gledala u moju bluzu na
mom krilu. Kao da je slutila da
tamo lezi nabrekli djoka na
jajima. Voz siba dalje. Niko ne
ulazi u nas kupe. Cak nema ni
prolaznika kroz hodnik. Gluvo je
doba noci, negde oko ponoci.
Kada je Marija shvatila o cemu se
radi, sa osmehom mi dobaci:
I nista nisi citav vojni rok, - cudi
se Marija - E, ***i ga ...
- Sta tebi fali - dodao sam sa
nestrpljeenjem - Dobra si, lepa.
Nista ti Bog nije ostao duzan, sem
mene! Vidim da imas dobru guzu,
a bogami i sise. Vidis kako su ti
se napele kao dve bombe!
Kroz razgovor joj vec prilazim i
hvatam je za sise. Marija se
toboze brani:
- Ej, nemoj. Ti si vojnik. Zagoreo
si i ne znam da li smem da ti se
predam.
- Zasto da ne, - dodao sam - ako
je suditi po onoj staroj poslovici
"Nema ***acine bez vojnicine",
onda nema razloga za strah.
Zasto se u to ne uveriti. Nisam to
ni izgovorio, a Marijina ruka je
vec skinula bluzu sa mog djoke.
- Oh, koliki ti je - zaprepasti se
Marija i uze ga u ruku. - Jesu li
svi vojnici ovako kurati?
- Ne pitaj, vec daj! - uzviknuh.
Marija je klekla i uzela moju
kurcinu u svoja usta. Prosto
nisam mogao da poverujem
svojim ocima.
- Sta ces to Marija?
- Zar ti ga nijedna nije pusila do
sada?? - ***ozovno izusti Marija
i pohlepno ga usisa.
Istini za volju, to mi je bilo prvi
put da mi je neka devojka pusila
***. No, prevalio sam nekako
glavu preko sedista i dozvolio joj
da cini sta je naumila. Mislio sam
na sve drugo, samo ne na ovo: da
mi ovako divna devojka sisa ***.
Jednog momenta sam pomislio:
svrsicu odmah! Ne. Ne smem
svrsiti tako brzo. Zelim ga zabiti u
vrelu Marijinu pickicu.
-Zelim ga, - kaze Marija.
- Dobro, evo ti ga ... -
promumlah.Nabijao sam na mog
buzdovana Mariju tako manito i
brzo, onako pod vojnicki.
Tucao sam je manijacki, onako
sa izivljavanjem. Cini mi se da
*** prodire do Marijinog grla. I
njoj je bilo lepo pa je jecala

stranice:12 »

Ocena:

(0 )

Pročitano: 1290 x

Komentari (0)