Lazar

Cika Niki

17.02.2015 u 12:38

Moje ime je Lazar pre par nedelja moja porodica i
ja smo se preselili u jednu ogromnu kucu.Na prvi
pogled bila je jako lepa medjutim ono sto se nama
desavalo u njoj je bilo paranormalno.
Svake noci kada bi kazaljka na satu otkucala
ponoc.Izasni zvuci nalik na smejanju devojke
dopirali su iz podruma.Niko sem mene i moje
sestre nije cuo te uzasne krike.Svakog jutra ustajali
bi smo sa podocnjacima,prestravljeni i pitali bi
smo nase roditelje da li su oni culi nesto.Medjutim
govorili su ne.Kada bi smo im ispricali oni bi rekli
da gledamo previse horor filmova i da je to samo
nasa masta.
Sledeceg dana u skoli smo upoznali nove
drugove,ali kada bi smo im rekli u kojoj kuci zivimo
bili su zapanjeni.Ispricali su nam jezivu pricu o
njoj.Naime u toj kuci zivela je zena sa dve cerke
bliznakinje.Jedna bliznakinja je bila dobra,a ona
druga zla.Jedne noci tacno u ponoc masakrirala je
svoju sestru i majku,a zatim ostatke njihovih
beživotnih tela bacala psima lutalicama.Uzasan
prizor su zatekli ujutru ljudi iz naselja.Raskoma
dane ruke i noge,creva i ostale organe razvlacile su
macke i psi po ulicama.Kada je policija dosla da je
uhapsi,pronasli su je u podrumu kuce obesenu u
beloj spavacici.Drugovi su mi pricali da je ona
postala duh,utvara koja opseda tu kucu.
Bio sam predtravljen.Ispricali smo moja sestra i ja
sve sto smo saznali o ovoj ukletoj kuci.Ali oni nisu
poverovali u to.Dosla je ponoc,jezili smo se pri
pomisli na zvukove i duha iz podruma.Zgrčili smo
se jedno pored drugoga i osluskivali.Prvo je pocelo
vristanje,zatim plac,a onda smeh bio je sve blizi
nasoj sobi.Mpja sestra je vrisnula najglasnije sto
je mogla i roditelji su utrcali u nasu
sobu.Odjednom.Svetla su nestala,prozor na sobi se
naglo otvorio,a zatim i vrata nase sobe.Svi smo
gledali zapanjeno uzasnuti i prestraseni.U sobu je
usla devojka dugacke crne kose,sa prozirnim licem
i ocima okrenutim naopacke.Nosila je belu
spavacicu i lebdela u vazduhu.
Pocela je bacati stvari vriskati i lebdeti oko
nas.Sedeli smo na krevetu zagrljeni.Mislili smo da
su nam ovo poslednji trenutci zivota.Odjednom
svetla su se upalila,na zidu ispred nas su bile
recenice ispisane krvlju

DLAZITE ODAVDE I NE
VRACAJTE SE INACE STE MRTVI.
Tog momenta trceci smo napustili tu uzasnu
kucu.Od tada ja verujem u duhove.Prve komsije su
nam rekle jer smo tada pobegli kod njih da i oni
nocu cuju zvukove iz kuce i ponekad vide devojku
zastrasujuceg izgleda na prozoru sobe u kojoj je
ubila majku i sestru.

Ocena:

(1 glas)

Pročitano: 263 x

Komentari (0)