ČOVEK SA GVOZDENOM MASKOM

atom

14.06.2015 u 20:25

U petak, 18. septembra 1698. godine, u
tri sata popodne, upravnik Bastilje, Sen
Mars, ulazio je u zamak. Sa njim u
kočiji je bio muškarac, kojeg je već
čuvao u Pinerolu i Svetoj Margariti.
Bio je to neobičan zatvorenik. Po
naređenju Sen Marsa, njegovo lice bilo
je sakriveno venecijanskom
maskom od crnog velura. Bela kosa,
sjajne oči i blještavi zubi, bilo je sve
što su kroz otvor maske mogli da vide
službenici državnog zatvora dok je
izlazio iz kočije. Jedva se mogla
naslutiti tamnija boja njegove puti.
Odmah je odveden u ćeliju u kuli
Bizinier. Uveče ga kraljev predstavnik u
Bastilji i major Rozarž prate do mesta
koje mu je dodeljeno: sobičak u kuli
Bertodier. Njegove generalije
misteriozne su koliko i njegovo lice:
‘Njegovo ime se ne izgovara’, napisaće
predstavnik u svoj dnevnik.
U zamku se ne zna za razlog njegovog
boravka u zatvoru: oko novog
zatvorenika lebdi veo tajne. Maskirani
čovek je pod strogom stražom. Na
ostrvu Sveta Margarita ulaz u njegovu
sobu bio je blokiran sa troje vrata. Ne
veruje se čak ni stražarima. Jelo mu
donose dvojica zamenika upravitelja, ili
Sen Mars lično.
Ova operacija obavljana je prema
protokolu iz Versaja: dok bi jedan
zamenik čekao kod drugih vrata, onaj
drugi bi ulazio u ćeliju zatvorenika i iz
njegovih ruku uzimao suđe i dodavao
kolegi koji je, opet, predavao suđe
jednom poručniku: ovaj je spuštao suđe
na sto koji se nalazio pored trećih
vrata.
Tu bi zamenici, jedan iza drugog,
pažljivo pregledali svaki deo pribora za
jelo, kako bi se uverili da nema neki
znak ili poruka. Pošto bi jedan od
zaduženih pogledao ispod kreveta i
dobro proverio rešetke na prozoru,
često bi pretresao i samog
zatvorenika.
Tokom putovanja iz Provanse u Paris,
gospodin Sen Mars je udvostručio
stražu. Kada se zaustavio na svom
imanju Vilnev L Roa, nijednog trenutka
nije napuštao čoveka sa crnom maskom:
ručao je i večerao sa njim – pištolj je
držao na stolu, nadohvat ruke – i
spavao je sa njim u istoj sobi.
Ni u Bastilji zatvorenik se nije mogao
osloboditi maske: svake nedelje je
odlazio u kapelu na misu, prelazeći
veliko dvorište ograđeno gvozdenim
rešetkama, zatim pokretni most, pa
čvrsti most i još jedno dvorište.
Službenici i drugi zatvorenici gledali su
kako prolazi ova visoka prilika,
nedostižna i ćutljiva ispod svoje tužne
crne maske. Svako se pitao kakva se to
strašna tajna krije i zbog čega se
preduzimaju sve te mere
predostrožnosti.
Prošlo je pet godina. U nedelju, 18.
novembra 1703. godine, po izlasku s
mise maskiranom čoveku je iznenada
pozlilo. Tokom dana stanje se pogoršalo
i pozvan je Žiro, kapelan u Bastilji, koji
je mogao izreći samo nekoliko reči
utehe umirućem, koji je izdahnuo u
deset uveče.
Sahranjen je dan kasnije. Noć
se uveliko spustila kada je mala povorka
izašla iz Bastilje i uputila se prema
groblju Crkve S.Pol. Kovčeg je nošen
rukama; samo su major Rozarž i doktor
Reile išli za odrom misterioznog čoveka
sa crnom maskom.
Znatiželjnici, koji su ćutali dok je
nepoznati bio živ, sada su počeli naglas
da postavljaju pitanja. Obaveštenja
čuvara, često preterana i iskrivljena,
pobuđivala su najrazličitije
pretpostavke. Tihim glasom se u
salonima, pa čak i na samom dvoru,
govorilo o maskiranom čoveku i kružile
su najneverovatnije priče. ‘Jedan
čovek je godinama bio u Bastilji i umro
je s crnom maskom. Pored njega su
uvek bila dvojica naoružanih stražara
koji bi ga ubili da je samo i pokušao da
skine masku’, napisala je 1711.
princeza Palatina, rođaka Luja XIV.
NEVEROVATNE PRIČE
Kako se pričalo, poznata maska bila je
od gvožđa ili je bila pojačana gvozdenim
okvirom, pa su stoga zagonetnog
zatvorenika prozvali Gvozdena maska.
Pisci i ostali, ispisivali su najapsurdnije
priče koje su ulevale stravu i užas.
Pisalo se da je jednog dana na ostrvu
Sveta Margarita zatvorenik urezao
nekoliko reči na srebrnom tanjiru, koji
je zatim bacio kroz prozore svoje
ćelije u pravcu ribarskog brodića
usidrenog u podnožju dvrđave.
Vlasnik brodice je uzeo tanjir i odneo
ga upravniku.
"Da li ste pričali ovo što je napisano na
tanjiru? Da li je još neko ovo video?",
upitao je Sen Mars.
"Ne znam da čitam, a pronašao sam ga
malopre i niko drugi ga nije video",
odgovorio je čovek.
"Idite, život vam je pošteđen
zahvaljujući činjenici da nikad niste
naučili da čitate", rekao mu je Sen
Mars.
Pričalo se i o jednom berberinu u čije je
ruke dospela košulja od finog i skupog
materijala, koju je nosio zatvorenik.
Na košulji je bilo ispisano nekoliko reči.
Berberin je odneo košulju Sen Marsu,
ali iako je bio neuk kao i ribar, dva dana
kasnije nađen je mrtav u svom krevetu.
I pored raznoraznih pretpostavki,
misterija je ostala neotkrivena. U

Ocena:

(0 )

Pročitano: 343 x

Komentari (1)